Pitanje rešenja statusa Kosova je odgovornost Saveta Bezbednosti UN, istièe general-potpukovnik Vilijam Neš, direktor Centra za preventivnu akciju u Odboru za spoljnopolitièke odnose i nekadašnji vojni komandant u BiH kao i civilni administrator UN za Kosovsku Mitrovicu.
Neš je uèestvovao u panel raspravi o izgradnji mira u post-konfliktnim društvima, održanoj u Centru «Vudro Vilson», posle koje je u kraæem razgovoru za naš program izneo svoju ocenu sadašnje situacije u pokrajini. Na panelu u Centru «Vudro Vilson», Vilijam Neš preneo je svoja iskustva sa civilne misije na Kosovu, i zakljuèak da je za uspeh svake mirovne misije potrebna dobra komunikacija sa ljudima na terenu i jasna raspodela odgovornosti. Jedan od problema UNMIK-a bio je i taj što je Njujork u odredjenom trenutku obavljao posao Prištine, a Priština posao Mitrovice, rekao je Neš.
Neš: Važno je da shvatimo da neefikasnost unutar same medjunarodne zajednice ponekad èini komplikovane lokalne situacije kojima se bavimo - još težim. Zato sada razmišljamo kako da medjunarodna zajednica bude efikasnija i sposobnija u vojnom i civilnom smislu.
Na pitanje kako gleda na kritike na raèun efikasnosti administracije UN na Kosovu, i mišljenja da bi EU i SAD trebalo više da se angažuju u rešavanju buduæeg statusa, Neš odgovara da je pre svega potrebno sagledati mandat UNMIK-a.
Neš: Èesto se administracija UN na Kosovu okrivljuje za nedostatak politièke odluke na Kosovu. Medjutim, misija na Kosovu može samo da vrši zadatke i funkcije koje joj daje Savet bezbednosti i rezolucija 12-44. Možemo govoriti o tome da li je UNMIK efikasan ili ne u ispunjavanju tog mandata, i tu postoje neke opravdane kritike, ali veliko pitanje konaènog statusa nije stvar UNMIK-a nego Saveta bezbednosti.
Vilijam Neš istièe da je u sluèaju Kosova, kao i svakog podruèja koje se oporavlja od rata, neophodno da se vide konkretni rezultati na terenu. On smatra da u dijalogu o buduæem statusu treba da uèestvuje što više zainteresovanih strana.
Neš: Pre svega, to je veoma komplikovana situacija i previše je vremena izgubljeno na vatrene deklaracije, umesto rada na kljuènim stvarima koje bi poboljšale život stanovnika, obezbedile osnovne usluge, obezbedile snabdevanje strujom, slobodu kretanja i slièno, kao i poštovanje ljudskog dostojanstva svih stanovnika Kosova i Srbije. Razgovori o buduæem statusu treba da obuhvate gradjane Kosova, lidere obe strane, kosovske susede, Evropsku uniju i njene regionalne organizacije, jer buduænost Balkana, Kosova, kao i Srbije, leži u Evropi i vrlo je važno gledati van neposrednih problema i ka dugoroènom cilju, koji æe poboljšati život gradjana u celoj regiji. Odgovornost svih lidera Kosova, Albanaca i Srba, jeste da pokažu poštovanje prema svim gradjanima Kosova, da preduzmu pozitivne akcije, obezbede njihovu zaštitu i to poèinje sa veæinom koja poštuje manjinu i manjinom koja poštuje demokratsku vlast veæine.