12. februara 1999. godine amerièki Senat oslobodio je predsednika Bila Klintona optužbe za laganje pod zakletvom i ometanje pravnog postupka. Na osnovu tih taèaka optužnice Predstavnièki dom Kongresa izglasao je opoziv ili impièment predsednika Klintona, odnosno optužnicu kojom se predviða njegova smena. Proces opoziva šefa Bele kuæe pokrenut je zbog toga što je Klinton, kako je tada navedeno, pokušao da prikrije svoju seksualnu aferu sa bivšom pripravnicom u Beloj kuæi, Monikom Levinski. Senat je shodno svojim ustavnim ovlašæenjima, 7. januara 1999. godine poèeo suðenje o opozivu, kojem je predsedavao glavni sudija amerièkog Vrhovnog suda Vilijam Renkvist. Posle 21-og dana suðenja, 100 èlanova Senata glasalo je o obe taèke optužnice. Smenjivanje predsednika iziskuje dvotreæinsku veæinu, odnosno 67 glasova, a tom prilikom, ni polovina senatora nije glasala za smenjivanje Bila Klintona sa predsednièkog položaja. Sudija Vilijem Renkvist objavio je rezultate glasanja:
“Predsedavajuæi suda nareðuje da presuda Senata bude zapisana na sledeæi naèin: Posle suðenja predsedniku Sjedinjenih Amerièkih DržavaVilijamu Džefersonu Klintonu, po dve taèke optužnice Predstavnièkog doma Kongresa za smenjivanje sa položaja, a u nedostatku dvotreæinskog glasanja o krivici, Vilijama Džefersona Klintona Senat oslobaða krivice po navedenim taèkama.”
Pored Klintona, jedini amerièki presednik koji prošao proceduru opoziva bio je Endru Džonson 1868. godine. Senat je i tada predsednika oslobodio krivice.