Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src="http://www.voanews.com/mediastore/wilson.jpg">Pavol Demeš: ”Struktura mirnih gradjanskih revolucija: Slovaèka, Srbija, Gruzija i Ukrajina“ - 2005-02-16


Pavol Demeš, direktor Transaltanskog centra za Centralnu i Istoènu Evropu, sa sedištem u Bratislavi, održao je predavanje u vašingtonskom Vudrov Vilson centru na temu: ”Struktura mirnih gradjanskih revolucija: Slovaèka, Srbija, Gruzija i Ukrajina“. Nakon predavanja prisutni su zamolili profesora Demeša za mišljenje o izvesnim aspektima tog fenomena. Evo šta je naša saradnica Katarina Radoviæ zabeležila tom prilikom:

Pavol Demeš istièe da su sluèajevi Slovaèke, Srbije, Gruizije i Ukrajine svetli primeri promene u politièkoj strukturi društva na mudar naèin. On smatra da je uloga Zapada u tom procesu instrumentalna u smislu tehnièke i finansijske pomoæi, kao i moralne podrške, ali da izvor svakog zbacivanja neo-autoritarnih režima mora biti ljudski duh i hrabrost gradjanskih pokreta u okviru samog društva. S obzirom da su autoritarni režimi najranjiviji u vreme izbora, do promena obièno dolazi u takvim periodima, Pavol Demeš. Izbori su vreme kada se gradjani mobilizuju, dok medjunarodna zajednica pomno prati šta se tada u datoj zemlji dešava. Tu su i mehanizmi za posmatranje izbora kao i nacionalne te multilateralne institucije koje prate situaciju. Zato ih neki analitièari zovu ”izbornim revolucijama.“ Pavol Deneš dodaje:

Demeš: Drugi element je masovna angažovanost organizacija gradjanskog društva, koje su se rodile u kratkom periodu nakon pada komunizma i nauèile kako da komuniciraju sa javnošæu, kako da se organizuju i razvijaju politièku sofisticiranost. Treæi element je komunikacija ne-vladinih pokreta sa demokratskim zapadnim organizacijama. Ti pokreti se drže nekoliko principa: njihova kampanja nije stranaèka te uživaju veliki kredibilitet u društvu; princip je da poštuju zakone i ustav, èak i ako vladajuæi režimi menjaju zakon u svoju korist i - privrženi su ne-nasilju.

Pavol Deneš takodje istièe da ne treba zanemariti ni moæ želje ljudi da žive u civilizovanim, demokratskim društvima. Na pitanje da li je moguæe institucionalizovati koncept gradjanskih pokreta i upotrebiti ga protiv manjih autokratija, pa èak i protiv Rusije, bez bojazni da æe to biti shvaæeno kao mešanje u unutrašnje poslove, direktor Transatlanskog centra je odgovorio:

Demeš: Mislim da veæ postoje pokušaji u tom smislu. U decembru sam u Ukrajini sreo veliki broj ljudi koji razmišljaju o razvoju neke vrste centra ne-vladinih organizacija u kojem bi se prouèavala i analizirala iskustva i lekcije ovih gradjanskih revolucija. Medjutim, ipak verujem da je to spontani proces uèenja. Omladinske grupe i ne-vladine organizacije prirodno uèe jedne od drugih bez obzira da li je reè o institucionalizaciji koncepta ili ne. Možete razmenjivati iskustva, ali ako to ne bude pretoèeno u akcije -- nikada neæe biti rezultata. A što se tièe stranog mešanja, ono ne igra nikakvu ulogu. U pitanju su budjenje nacionalne svesti i prezasiæenost gradjanstva zverstvima koje èine pojedine vlade. To su elementi koji u krajnjoj instanci dovode do promene.

A na pitanje vašeg izveštaèa kakvu bi ulogu spontano nastali gradjanski pokreti trebalo da igraju u demokratizaciji društava nakon mirne revolucije, Pavol Deneš je rekao:

Demeš: Po prvi put smo otkrili šta zapravo znaèi gradjanska moæ. Kad su gradjani shvatili da ne samo politièari i biznismeni menjaju sudbinu i politiku, javila se veoma izazovna ideja da produže taj uticaj i iskoriste ga. Jedan od naèina je prerastanje u politièku stranku, a to je uvek greška. ”Otpor“ je kreirao politièku stranku koja je smesta zakazala. Jedan deo ”Pore“ u Ukrajini je napravio istu grešku. Pravi odgovor je osnivanje profesionalizovanih ne-vladinih organizacija. Neke od njih mogu da prate izbore, druge slobodu medija, treæe da se bave radom sa omladinom, prevazilaženjem apatije kod mladih i slièno tome. ”Otpor“ je bio moderan i popularan, ali da je bio jedini ne bi uspela promena u Srbiji. Pored njega u Srbiji su 2000. operisale brojne druge ne-vladine organizacije.

Na pitanje Glasa Amerike da li æe Ukrajina završiti kao Slovaèka ili pak kao Srbija u kojoj su mnogi pripadnici ”Otpora“ duboko razoèarani zbog odsustva politièke volje da se reformišu pravosudni sistem, vojska i tajna služba, dok je oligarhija iz Miloševiæeve ere i dalje prisutna, Denes je rekao:

Demeš: Slovaèka se prikljuèila EU i NATO-u prošle godine. To je najvažnija razlika izmedju Srbije i Slovaèke. Mi u Slovaèkoj smo imali taj veoma važan impuls i privlaènost ideje da se prikljuèimo Evropskoj uniji i NATO-u. Nismo bili razoreni gradjanskim ratom. Kljuèni faktor za modernizaciju je bila želja za tim èlanstvom.

Pavol Deneš dodaje da je danas veoma teško biti politièar u Srbiji. Transformacija Srbije u politièkom, ekonomskom i društvenom smislu je daleko teža nego u Slovaèkoj, jer se moraju preduzeti veoma teški koraci za dobrobit buduæih generacija. Direktor Transatlanskog centra zakljuèuje da je u Srbiji, nažalost, nekolicina politièara angažovana u smešnim medjusobnim sukobima i povrh svega na pleæima nosi ogromni teret Kosova -- problem koji nisu u stanju da vide realistièno jer ga smatraju samo politièkim adutom. To ih spreèava da modernizuju svoje društvo i brže krenu ka promeni, smatra Deneš.

XS
SM
MD
LG