Zapadni Balkan je pri dnu liste amerièkih prioriteta, kaže nauèni saradnik Fondacije Heritedž, Džon Halsman, koji ne oèekuje da æe predsednik Džordž Buš tokom svoje predstojeæe posete Briselu razmatrati preostala nerešena pitanja na jugoistoku Evrope. No, u intervjuu za naš program, Halsman se osvrnuo na amerièko i evropsko viðenje preostalih otvorenih pitanja na jugoistoku Evrope. Povodom uslovljavanja prijema Srbije i Crne Gore u Partnerstvo za mir boljom saradnjom sa Hagom - Halsman kaže:
"Smatram da je - za razliku od evropskog - realniji amerièki, tvrði stav prema prijemu u Partnerstvo za mir. Ne treba zaboraviti da Amerika ubedljivo dominira NATO-om i da se bez amerièke podrške ništa ne može dogoditi, pa ni prijem u Partnerstvo za mir. Vašington je veoma jasno predoèio šta Srbija mora da preduzme u odnosu na Haški tribunal. No, Beograd veæ duže vremena tvrdi da ne zna gde se nalaze Radovan Karadžiæ i Ratko Mladiæ. Naš je odgovor: u redu, onda haškim istražiteljima dozvolite pristup svim podacima koje imate i dokažite da ne znate gde se njih dvojica nalaze. Sve to treba da se odvija u saradnji i koordinaciji za Srbijom. Takav pozitivan odnos znatno bi uticao na prijem Srbije u Partnerstvo za mir i sve druge evroatlantske institucije. Ali, moram reæi da posle svega što se dogaðalo tokom 90-tih, tvrdnja da ne postoje baš nikakve informacije jednostavno je smešna."
Da li Vašington i Brisel usaglašavaju stavove u vezi sa buduænošæu Kosova i rešavanjem njegovog konaènog statusa ili dve strane Atlantika na taj problem gledaju razlièito?
"Ne, ne postoji zajednièki stav o konaènom statusu Kosova, ali uglavnom zbog toga što nijedna - ni amerièka ni evropska strana - nije definisala sopstveno konaèno stanovište o tom pitanju. Naše gledište bi moglo da se nazove: sprovesti status pre konaènog statusa. Drugim reèima, kosovske vlasti treba prvo da sprovedu politièke i druge reforme pre nego što uopšte može da zapoène razgovor o konaènom statusu. Rekao bih da su u pravu oni na Balkanu koji u takvom stavu vide želju da se pitanje statusa Kosova i dalje odlaže, jer ne želimo da donesemo konaènu, veoma tešku odluku. Odluka da Kosovo bude nezavisno mogla bi da destabilizuje Srbiju, koja predstavlja geopolitièko središte tog podruèja. To niko ne želi. S druge strane, bilo bi opasno ako Kosovski Albanci u jednom trenutku poènu da na naše vojno prisustvo gledalju kao na amerièko-evropsku okupaciju. Time bismo umesto faktor rešenja postali deo problema. Da ponovim, mi Amerikanci i Evropljani nemamo usaglašen stav, jer ni oni, ni mi još uvek nismo utvrdili sopstveno stanovište o statusu Kosova."
Da li æe Sjedinjene Države ostati angažovane sve dok se ne reše sva preostala pitanja, a posebno konaèan status Kosova, ili se zalažu da Evropljani preuzmu potpunu odgovornost za Zapadni Balkan?
"Bez obzira na neke prigovore, Sjedinjene Države æe ostati angažovane do kraja. Mnogi u Vašingtonu bi voleli da možemo da se povuèemo. Mi æemo se i dalje povlaèiti iz Bosne i Hercegovine. Ali i tu, kao i u širem podruèju Zapadnog Balkana, ostaæemo ekonomski i diplomatski aktivini. No, kada je reè o Kosovu, svima je poznato da tamo danas vlada veštaèki mir. Americi, suoèenoj sa drugim, važnijim prioritetima u svetu, nikako ne odgovara nova kriza na Balkanu te æe na Kosovu ostati vojno prisutna sve dok je tamošnja situacija problematièna."