Linkovi

Amerièki državni sekretar Kondoliza Rajs pozvala je evropske zemlje na prevazilaženje neslaganja - 2005-02-08


Mesto na kome je održala govor, Slobodna škola za politièke nauke, u Parizu, predstavljala je leglo kritika na raèun Sjedinjenim Državama predvodjene invazije na Irak, i to u zemlji u kojoj ankete još uvek ukazuju na skepticizam rema Bušovoj administraciji. Pred okupljenim studentima, profesorima, sadašnjim i bivšim francuskim funkcionerima, Rajsova je izjavila da su Amerikanci i Evropljani beležili najveæe uspehe kada su odbijali da prihvate status kvo i uposlili svoje vrednosti da deluju u ime gradjanskih sloboda. Prema njenim reèima, Sjedinjene Države i Evropa slažu se u pogledu medjusobno prepletenih opasnosti današnjice, kao što su terorizam, širenje naoružanja, regionalni konflikti, propale države i organizovani kriminal, i da sada treba okrenuti ledja nesuglasicama iz prošlosti:

”Vreme je da zapoènemo novo poglavlje u našim odnosima i u našem savezu. Amerika je spremna da saradjuje sa Evropom na zajednièkoj platformi, pa bi Evropa trebalo da bude spremna da saradjuje sa Amerikom. Uostalom, istorija æe nam sigurno suditi ne na osnovu nesuglasica, veæ na osnovu naših novih dostignuæa.“

Ponavljajuæi temu iz inauguralnog govora predsednika Buša, amerièki državni sekretar je rekla da Amerika i druge demokratije imaju istorijsku priliku da oblikuju globalnu ravnotežu sila koje daju prednost gradjanskim slobodama. Ona je ostakla da reè sila koristi u širem smislu i da je od vojne sile važnija sila ideja, samilosti i nade. Što se tièe Iraka, Kondoliza Rajs nije komentarisala invaziju na Irak, navodeæi umesto toga hrabrost i odluènost Iraèana da se ne obaziru na bombaše samoubice, minobacaèke napade i pretnje ubistvima, i glasaju 30. januara. Ona je dodala da bi zapadne demokratije morale da im u jednakoj meri pokažu solidarnost i darežljivost, podrže ih u osnivanju politièkih institucija i pomognu im u rekonstrukciji i razvoju ekonomije. Rajsova je izjavila da Sjedinjenim Državama predvodjena koalicija mora da ostane uz Iraèane i osigura bezbednost za sprovodjenje tih zadataka, sve dok Iraèani ne budu u stanju da to sami obavljaju. Prema njenim reèima, lideri pobunjenika u Iraku pripadaju redikalnoj manjini koja pokušava da onemoguæi sve snažniji trend ka demokratiji u regionu:

”Današnji radikalni islamisti plivaju protiv struje ljudskog duha. Guraju se u naslove novina svojom svirepom brutalnošæu, što jedino umeju. Ali su na marginama jedne velike svetske religije, kao radikali jedne specijalne vrste. Oni su pobunjenici protiv buduænosti. Glavni lik terorizma u Iraku, Abu Musab al-Zarkavi, nazvao je demokratiju zlim principom.“

Amerièki državni sekretar pozdravila je najnovija nastojanja na obnavljanju bliskoistoènog mirovnog procesa, dodajuæi da je samit izraelskog i palestinskog lidera, u Egiptu, nesumnjivo važan korak napred. Rajsova je ranije ove nedelje i sama odvojeno razgovarala sa izraelskim premijerom Arijelom Šaronom i palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom. Ona je izjavila da niko ne gaji iluzije u pogledu teškoæa koje leže na tom putu i dubokih razlika koje treba prevaziæi. Takodje je rekla da je i jednom i drugom lideru podvukla potrebu da se okonèa terorizam, i da bi sve umešane strane trebalo da jasno stave do znanja da Iran i Sirija moraju da obustave podršku teroristima koji, prema njenim reèima, nastoje da unište svaku šansu za mir. Sekretar Rajs je navela amerièko-francusku saradnju u donošenju rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom se traži okonèanje prisustva sirijskih trupa u Libanu, dodajuæi da bi Libanu trebalo dozvoliti da ovog proleæa sprovede slobodne i pravedne parlamentarne izbore, bez mešanja iz inostranstva. Ona je izjavila da, uprkos velikom publicitetu datom nesuglasicama oko Iraka, Sjedinjene Države i Francuska tesno saradjuju na drugim pitanjima, ukljuèujuæi Avganistan i Kosovo, a zatim u šali rekla da su amerièko francuski odnosi mnogo bolji u praksi nego u teoriji.

XS
SM
MD
LG