Glavni urednik spoljnopolitièkog èasopisa” National Interest” i saradnik “Niksonovog centra,” Nikolas Gvozdev, osvrnuo se u razgovoru sa našim kolegom Brankom Mikašinoviæem na moguæi stav admiistracije u svom drugom mandatu prema Balkanu, posebno Kosovu.
Gvozdev: Bušova administracije neæe ulagati velike napore ili sredstava u rešavanje, kako smatra, juèerašnjih pitanja na jugoistoku Balkana, u svetlu daleko važnijih probelma u Iraku i Avganistanu. To takodje znaèi da æe odsustvo jasno formulisane politike adminsitracije prema tom regionu, omoguæiti institucijama i pojedincima koji imaju svoje planove da poènu da utièu na establišment i javnost radi uoblièavanje svoje politièke vizije buduænosti tog regiona.
Glas Amerike: Za sada izgleda da se Vašington i Evropska unija protive bilo kakvim promenama granica na Balkanu. Kako bi to moglo da se odrazi na razgovore o konaènom statusu Kosova?
Gvozdev: SAD postojano tvrde da se protive bilo kakvoj promeni granica na Balkanu. Taj stav je, po mom mišljenju, maglovita formulacija problema jer nije u pitanju promena granica Kosova, veæ status te pokrajine i poštovanje rezoluciji Saveta bezbenosti UN broj 1244, koja podrazumeva njenu autonomiju, a ne promenu granica.Vašington ne želi da pošalje signal da podržava promene u politièkim strukturama Balkana, što je razumljivo, ako uzmete u obzir situaciju u Iraku. Naime, ako ohrabrujete celovitost Iraka, i podstièete Kurde da ne zahtevaju nezavisnost veæ autonomiju u okviru Iraka, kako onda da dozvolite i objasnite cepanje Srbije i Crne Gore upravo na osnovu etnièkog i regionalnog separatizma kosovskih Albanaca. To ne bi bio povoljan presedan ni za Irak ni za Avganistan. Na Kosovu i u drugim delovima Balkana vlada takozvana “politika isèekivanja,” što znaèi da, ukoliko SAD ne podrže rešavanje konaènog statusa danas, možda bi o tom pitanju moglo da se razgovara kroz 3 ili 5 godina, kada æe se sve strane zamoriti tom problematikom. Drugim reèima, status kvo bi mogao da doprinese dinamici sticanja nezavisnosti Kosova, bez pregovora ili koncesija.
Glas Amerike: Da li koncept vlade Srbije o decentralizaciji Kosova i povratku srpskih izbeglica ima podršku Vašingtona?
Gvozdev: Teoretski, Vašington podržava taj koncept. Medjutim, pitanje je ko æe se na tom nezahvalom pitanju politièki angažvati i odobriti sredstva. Povratak izbeglica ne znaèi samo potpisivanje nekoliko dokumenata, veæ je potrebno obezbediti politièku i vojnu zaštitu manjinskom stanovništvu, kao i sredstva za obezbedjivanje smeštaja i radnih mesta izbeglicama. Posto je sada amerièko interesovanje usmereno na Irak, jednostavno nema nužne zainteresovanosti i sredstava za druga podruèja. Brine me eventualni rastuæi zamor situacijom na Balkanu i želja da se to pitanje reši što pre, što naravno zagovaraju pristalice nezavisnosti, koje nisu nužno zaintersovane za amerièke bezbednosne interese i stabilizaciju Balkana.
Glas Amerike: Da li bi u rešavanju konaènog statusa Kosova trebalo uspostaviti i pridržavati se krajnjih rokova?
Gvozdev: Svakako bi trebalo imati krajnje rokove. U Iraku i Avganistanu bili su vrlo uspešni jasni krajnji rokovi koje je trebalo ispuniti, što je primoralo politièke aktere da udju u dijalog. To se naroèito odnosi na Avganistan, gde su razne frakcije, etnièke grupe i zajednice bile primorane da saradjuju zbog rokova koji su morali biti ispoštovani. Suprotno tome, na Kipru, tokom proteklih 30 godina, zbog nedostatka rokova i neispunjavanja rezolucija UN, došlo je do prolongiranju konflikta, što je, tokom vremena, kao i na Kosovu, stvorilo igru politièkog išèekivanja i anticipacije realizovanja problematiènih ciljeva. Ako bi u pregovorima o Kosovu bili postavljeni èvrsti rokovi, koji bi od svih zajednica zahtevali jasne akcije, umesto stava isèekivanja, pregovori bi neminovno krenuli u dobrom pravcu.