Svi znamo da je globalno zagrevanje, izazvano takozvanim ”efektom staklene bašte,“ opasna pojava koja bi, ako potraje, mogla da izazove trajne negativne posledice po našu planetu. Ali globalno zagrevanje na nekoj drugoj, hladnoj i nepristupaènoj planeti možda i ne bi bilo tako loše. Isto gledište ima i grupa nauènika u jednom istraživaèkom centru NASE, u Kaliforniji. Kompjuterski model ove teorije pokazao je da bi veštaèki izazvano globalno zagrevanje na Marsu možda moglo da vrati tu golu i hladnu planetu u život i uèini je pristupaènijom za naseljavanje ljudi. Prema dokazima prikupljenim uz pomoæ dva marsovska rovera - Spirit i Oportjuniti - Mars je nekada bila topliji i vlažniji, ali je sada, pošto mu se atmosfera sastavljena pretežno od ugljendioksida proredila, postao vrlo hladan. Nauènici su ustanovili da bi oslobadjanje gasa zvanog oktafluoropropan moglo da pokrene globalno zagrevanje na Marsu. Proces bi, naravno, trajao vema dugo, možda stotinama ili hiljadama godina, ali jednoga dana doveo bi do toga da crvena planeta postane toplija, što bi možda moglo da probudi neke uspavane oblike marsovskog života. Štaviše, kažu oni, to bi od Marsa napravlo ogromnu prirodnu laboratoriju za prouèavanje moguænosti razvoja života i na drugim planetama. Niko nije pomenuo koliko bi takav projekat koštao i ko bi ga platio. (Ðorðe Putiæ)