U svom inauguralnom govoru predsednik Buš je obeæao da æe podsticati rast demokratskih pokreta sa dugoroènim ciljem okonèanja tiranije u svetu. Medjutim, politièki analitièari ukazuju da neki od najmraènijih kutaka sveta sada imaju dobre odnose sa SAD zahvaljujuæi ratu protiv terorizma.
Tomas Karoders je koautor knjige o unapredjenju demokratije na Bliskom istoku, u izdanju Karnegijeve zadužbine za medjunarodni mir u Vašingtonu. On smatra da postoji znaèajan jaz izmedju retorike predsednika Buša o širenju demokratije i realnosti amerièke spoljne politike.
«Rat protiv terorizma zahteva da pokušamo da ostvarimo bezbednosnu saradnju sa nekim politièki prilièno neprijatnim režimima, poput na primer, Pakistana, Uzbekistana, Malezije, Tunisa, Saudijske Arabije, itd…»
Karoders kaže da je u svom prvom mandatu predsednik Buš oscilirao izmedju realistiènog pristupa, preæutavši kršenja ljudskih prava koja su poèinilli saveznici SAD u ratu protiv terorizma, i idealistiènog pristupa, u kojem je isticao da demokratija pomaže da se uklone koreni radikalizma. On ukazuje na odnose SAD sa Pakistanom kao primer.
«U Pakistanu imamo primer diktatora koji manipuliše na sve naèine kako bi uveæao svoju vlast. Buš bi se sastao sa njim i tada bi bio realista. On je jednom rekao o pakistanskom predsedniku Mušarafu: 'On tesno saradjuje sa nama u ratu protiv terorizma i to veoma cenim.' Medjutim, zatim bi održao govor o svom snu da se sloboda proširi u celom svetu, što je stav idealiste.»
Na nedavnim konferencijama za novinare, predsednik Buš je stavio do znanja da bez obzira na njegov inauguralni govor u kojem je sloboda istaknuta kao najviši prioritet, u amerièkoj spoljnoj politici neæe biti neposrednih promena. On je na primer rekao da æe nastaviti da saradjuje sa Kinom u pogledu okonèanja nuklearnog programa Severne Koreje, dok æe istovremeno podseæati kineske lidere da bi njihova zemlja trebalo da poštuju ljudska prava.
«Mislim da spoljna politika nije zasnovana na principu 'ili – ili'. Mislim da zemlja kao što su SAD može da ostvari oba cilja.»
Predsednik Buš æe verovatno posvetiti dosta prostora u svom govoru o stanju unije i domaæim prioritetima. Analitièari smatraju da æe medju njima svakako biti i reforma sistema socijalnog i penzionog osiguranja. Predsednik Buš želi da uvede sistem individualnih investicionih fondova za mladje generacije Amerikanaca kao naèin da sistem ostane solventan, naglašavajuæi da neæe poveæavati poreze na prihod za sadašnje generacije zaposlenih. Džon Fortije, analitièar u institut Amerikan Enterprajz, medjutim, ukazuje da æe predlog reforme socijalnog osiguranja naiæi na ozbiljno protivljenje kako demokrata, tako i republikanaca.
«Mislim da æe sakupiti dovoljno glasova kao i sredstava za reformu sistema socijalnog osiguranja biti veoma teško. Troškovi prelaza na novi sistem, èak i kada bi postojala puna podrška, biæe ogromni, a veæ imamo veliki budžetski deficit. Pronalaženje naèina za finansiranje te reforme, bez obzira da li se radi o novim pozajmicama, podizanju poreza ili smanjivanju postojeæih beneficija, biæe veoma sporno.»
Analitièari podseæaju da predsednici koji su bili reizabrani po tradiciji nisu dobijali preteranu podršku Kongresa za svoje zakonodavne predloge u drugom mandatu. Oni smatraju da predsednik Buš treba da preduzme inicijativu što pre kao bi iskoristio politièki kapital koji je dobio pobedom na izborima, pre nego što ga vladina birokratiija zakoèi.