Gojazni ljudi su možda i genetski predisponirani da se manje bave fizičkim aktivnostima, u poređenju sa mršavima koji kao da jedva čekaju da se late nečega, navodi se u poslednjem izveštaju poznate klinike Mejo iz Ročestera u Minestoti.
Nije nikakva novost da mršavi ljudi više vežbaju. Međutim, naučnici sa klinike Mejo iz Ročestera u Minestoti smatraju da su mršavi, za razliku od debelih, aktivniji i u manjim razmerama. Na primer, oni se stalno meškolje, lupkaju nogama i stalno su u pokretu. Džejms Levin i njegovih 20 kolega sproveli su istraživanje na temu da li i takvo spontano kretanje utiče na gubitak težine, u kome su učestvovali volonteri koji su tvrdili da vode ”sedeći“ život. Tokom studije, ispitanici su nosili monitore koji su pratili bukvalno svaki njihov pokret. Doktor Levin kaže da su gojazni pacijenti stavljeni na dijetu, tokom koje su smršali, a da je mršavima data kalorična hrana od koje su se udebljali.
“Na naše opšte čuđenje zaključili smo da su debeli ljudi naprosto neaktivni, čak i kada smršaju. Štaviše, ljudi su veoma predvidivi, tačnije skoro da se uopšte ne menjaju, čime smo došli do zaključka da je to na neki način biološki određeno. Slično tome, zaljučilo smo da mršavi, kada se ugoje ne počnu da sede po ceo dan. Naprotiv, oni počnu da stoje ceo dan.”
Gojazni ispitanici koji su smršali tokom studije, sedeli su 164 minuta dnevno duže nego oni koji stalno nešto rade. Ovi drugi su stajali dva sata duže nego gojazni. Istraživači sa poznate klinike Mejo iz Ročestera u Minestoti smatraju da su mršaviji učesnici studije, samo meškoljenjem i blagim pokretima sagorevali 350 kalorija dnevno više nego oni koji to ne rade. Kalorije su mera koliko dobro organizam koristi hranu. Pošto su i najmanji pokreti napravili toliku razliku, naučnici su u iskušenju da kažu neaktivnima da prave male pokrete čak i kada su na telefonu. Međutim, Erik Ravusin iz Penington biomedicinskog istraživačkog centra u Baton Ružu u Luizijani, kaže da je tendencija za kratanjem, kao što je lupkanje nogama, verovatno genetski programirana. A ako je to tačno, biće veoma teško naterati neke ljude da se pokrenu.
“Ako ljudi zaista uspeju da se nateraju da potroše 350 kalorija dnavno više, ovaj plan bi mogao da upali. Međutim, problem je da ne možete da im kažete ”Uradite to” jer oni su rodjeni sa takvim navikama, da budu ili ne budu u pokretu kao nervozni ljudi. Mislim da je to problem, jer oni možda mogu da rade to jedan sat ili pet minuta, ali ne mogu to da rade mesecima.”
Ovaj izveštaj poznate klinike Mejo iz Ročestera u Minestoti, objavljen je u poslednjem broju časopisa "Science".