Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src="http://www.voanews.com/mediastore/ap_iraqi_vote_australia_28jan05_150.jpg">Oèekuje se da æe više miliona Iraèana izaæi na izbore za narodnu skupštinu - 2005-01-28


To se smatra najnovijim korakom u seriji napora administracije predsednika Buša koji za cilj imaju promociju demokratije širom planete. Meðutim, neki analitièari ukazuju da vlade arapskih zemalja imaju rezerve u vezi sa takvom politikom i da su im potrebna dodatna uveravanja da demokratija za njih ne predstavlja pretnju.

Predsednik Buš kaže da je politika SAD da tragaju za i pružaju podršku razvoju demokratskih pokreta i instcija u svim zemljama i kulturama, stim što je konaèni cilj ukidanje tiranije širom sveta.

«Slobodu, po svojoj prirodi, moraju da odaberu i brane graðani, a ona mora bi potpomognuta vladavinom zakona i zaštitom manjina. A kada duh naroda konaèno progovori, institucije koja iz toga nastanu odslikavaæe obièaje i kulturu dosta razlièite od naših. Amerika svoju vrstu vlasti neæe nametati onima koji to ne žele. Naš cilj je, umesto toga, da pomognemo drugima da se oglase, da doðu do slobode i da iznaðu svoj put.»

Novo-imenovani državni sekretar, Kondoliza Rajs, ukazuje da je tokom poslednje èetvrtine 20-og veka broj demokratija, širom sveta, utrostruèen. Ona, istovremeno, naglašava da je administracija predsednika Buša promenila dosadašnju, dugogodišnju, politiku prema arapskim zemljama.

«Na Bliskom istoku, predsednik Buš je prekinuo 6 decenija dugu politiku iznalaženja opravdanja i tolerisanja nedostatka sloboda, što je èinjeno u pokušaju da se obezbedi stabilnost po cenu slobode. Takav ulog ne može da bude veæi. Sve dotle dok region Bliskog istoka bude oblast u kome vladaju tiranija, beznaðe i bes, dotle æe proizvoditi ekstremiste i pokrete koji predstavljaju pretnju bezbednosti Amerike i njenih prijatelja. Ima, meðutim, pozitivnih znakova koji ukazuju da sloboda napreduje. Avganistan i Irak se bore kako bi za sobom ostavili svoje mraène i strašne prošlosti i kako bi stupili na stazu napretka.»

Gospoða Džudit Kiper je direktor blisko-istoènog foruma, u okviru Saveta za meðunarodne odnose. Ona napominje da je veliki broj ljudi na Bliskom istoku nepoverljiv u vezi sa amerièkim naporima za promociju demokratije u tom regionu i napominje da da ih je potrebno ubediti da su takve slobode moguæe, u kontekstu njihovog istorijskog iskustva i naèina na koji sada žive.

«Mi želimo demokratiju pošto verujemo da kao demokratske države one neæe biti protiv nas, a oni su toga svesni. Iz tog razloga, moramo da formulišemo spoljnu politiku koja je zasnovana na amerièkim vrednostima i dobrim namerama. Potrebno je da tim ljudima tamo kažemo da su naše dobre namere zaista takve. Da æe im demokratizacija kulture, obièaja i religije pomoæi da napreduju i ostvare bolji život. Oni u to sada ne veruju, za njih pojam demokratija znaèi – zapadno.»

Marina Otavaj radi na projektu Demokratija i vladavina zakona, u okviru Karnegijeve zadužbine za meðunarodni mir. Ona je jedan od urednika nove knjige pod naslovom Neplanirani put, promocija demokratije na Bliskom istoku. Ona veruje da amerièke diplomate moraju da zainteresuju islamistièke grupe u arapskim zemljama, u okviru procesa demokratizacije.

«Moramo da zapoènemo komunikaciju sa islamistima, pošto na više naèina put do demokratije u Arapskom svetu više ne zavisi od liberalnih krugova koji nemaju podršku, veæ u rukama islamista koji je imaju. Samo u sluèaju da te islamistièke grupe postanu deo demokratskog procesa, a ja ne mislim da æe biti lako da doðe do promena, samo tako æe doæi do stvarnih promena u arapskom svetu.»

Džošua Muravèik, predavaè na Amerikan enterrajz institutu, ukazuje da izbori - pored nedavnih palestinskih izbora, kao i izbora u Iraku – trebaju da budu održani i u Saudisjkoj Arabiji, dok æe u Libanu i Egiptu biti birani èlanovi parlamenta. Gospodin Muravèik napominje da je èinjenica, da se predsednik Buš nalazi na èelu zahteva za politièkim promenama na Bliskom istoku, izazvala nemir meðu autoritarnim vladama u regionu i ohrabrila reformiste.

«Predsednik Buš je u situaciji da svima jasno stavi do znanja da smo ozbiljni, ako je on ozbiljan, a ja verujem da je on dosta uèinio u tom pravcu. Sumnjam da æemo u kratkom roku uspeti da ih ubedimo da smo iskreni, pošto æe biti velikog nepoverenja u naše motive, ali mislim da se to može prevaziæi.»

Gospodin Muravèik naglašava da æe 2005-a biti zapamæena kao godina u kojoj se glasao u arapskom svetu, a možda i kao godina kada je zapoèela demokratija na Bliskom istoku.

XS
SM
MD
LG