Globalna cena korupcije premašuje bilijarde dolara godišnje samo za podmiæivanje. Korupcija prazni kase, odlaže razvoj i èak može da se dovede u vezu sa visokom stopom smrtnosti novoroðenèadi. Sve su to razlozi zbog kojih je borba sa korpupcijom najviši globalni prioritet.***
General Suharto u Indoneziji, Ferdinand Markos sa Filipina i Mobutu Sese Seko iz bivšeg Zaira samo su neki od najkorumpiranijih lidera u novijoj istoriji.
Ekspert Denijel Kaufman iz Svetske banke, naziva ih “kleptokratama” koji su opustošili svoje zemlje. Ipak, Kaufman kaže da se oblici korupcije menjaju, ali da je i danas u mnogim zemljama, bez obzira što zahvaljujuæi demokratizaciji lideri imaju integritet, problem korupcije i dalje apsolutno ogroman.
Na primer u Nigeriji, demokratski izabrani predsednik Olesegun Obasandžo i njegova vlada, suoèeni su sa problemima u sredini u kojoj korupcija ima duboke korene. Tradicionalne metode rešavanja problema jednostano ne funkcionišu.
“Imate veliki problem sa korupcijom u zemlji, tako da ste primorani da uspostavljate nove institucije i komisije protiv korupcije, agenciju za borbu sa korupcijom, ali na to odlaze velika sredstva. Ne vidimo da to na posletku daje pozitivan rezultat”, kaže Kaufman.
Jedna od novih ideja koje su se javile u Svetskoj banci jeste da se “imenuju i osramote” kompanije koje ne poštuju pravila, a ekspert te institucije kaže da nije tajna da su u prošlosti pravljene greške i da je ljaga pala i na pojedine projekte koje je finasirala Svetska banka. “Pristup je sada mnogo strožiji”, kaže Kaufman.
Svetska banka je pokrovitelj jedne anonimne telefonske linije za prijavu prekršaja. Ona takoðe uvodi zabrane kompanijama za koje je utvrðeno da su prekršile propise i stavlja ih na poseban veb sajt.
Internet i nova tehnologija takoðe mogu da doprinesu transparentnosti.
Kaufman podseæa da na primer u Èileu 80 odsto pojedinaca plaæa porez preko kompjutera, što je danas verovatno najveæi procenat na svetu.
To znaèi da vladi preostaje više novca za razvojne programe, iako borba sa korupcijom nije samo posao vlade. Meri Bojl iz ovdašnje organizacije “Common Cause”, kaže da bi svaki graðanin trebalo da drži na oku zvaniènike i da ih poziva na odgovornost na izborima.
“Pozivamo ljude da pišu pisma uredništvu svojih lokalnih novina, da zovu kompanije telefonom - suštinski ih pozivamo da na razne naèine dopru do ljudi koji imaju uticaj i utièu na javno mnjenje”, objašnjava Meri Bojl.
Pobedili ili izgubili, eksperti kažu da budni graðani imaju kritiènu ulogu u kontrolisanju korupcije. I najnoviji podaci pokazuju da èak i skromni uspesi u kontrolisanju korupcije mogu u siromašnim zemljama da uèetvorostruèe dohodak po glavi stanovnika. Veæ to bi - kaže Denijel Kaufman - trebalo da ubedi ljude da deluju.
“Lièno mislim da bi zemlje trebalo da budu manje strpljive. Mi smo strpljivi, ali bi zemlje i njihovi graðani - posebno oni koji zaostaju i propuštaju voz globalizacije i dobrog upravljanja, za njih bi ovo trebalo da bude era nestrpljenja”, kaže Kaufman, dodajuæi da borba sa korupcijom nije samo zadatak vlade ili Svetske banke, nego svakog izvoznika, biznismena, sudije i graðanina, koji zajedno treba da grade pošten svet.