Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src="http://www.voanews.com/mediastore/Turkish_John_Hulsman_Heritage_93.jpg">Džon Holsman: Kosovski Albanci moraju da ispune ranije data obeæanja i standarde  - 2005-01-21


Novi amerièki državni sekretar, Kondaliza Rajs -- koja æe zvanièno na tom položaju biti potvrdjena -- izjavila je da se moraju spuniti standardi koji se odnose na prava manjina na Kosovu, pre nego što æe moæi da se postigne progres u toj pokrajini. Struènjak za evropska pitanja u vašingtonskoj fondaciji “Heritage”, Džon Holsman, prokomentariso je tu izjavu u razgovoru sa našim kolegom, Brankom Mikašinoviæem.

Džon Holsman:Formulisani su standardi, postignuti su dogovori o pravima manjina, a posle albanskog etnièkog èišèenja srpskog stanovništva na Kosovu u martu prošle godine, da bi se uopšte uzelo u razmatranje pitanje konaènog statusa, moraju se ispoštovati ti standardi i prava manjina. O tome se ne može pregovarati. Ispunjavanje standarda u stvari zavisi od politièke volje albanskog rukovodstva i stanovništva, a bez toga je debate o konaènom statusu ili nezavisnosti Kosova stvar buduænosti.

Glas Amerike:Šta mislite o konceptu decentralizacije na Kosovu, koji promoviše vlada Srbije?

Džon Holsman:Decentralizacija je dobar koncept u smisli kantonizacije Kosova uz, normalno, decentralizaciju vlasti, što je u duhu Džefersonovih ideja. Srbima æe putem decentralizacije biti pružene odredjena sigurnost i garancije. Jedna od stvari koju mi ovde u Americi cenimo jeste paradoksalni aksiom: što veæa decentralizacija tim jaèa federalna uprava. To bi obe strane trebalo da imaju na umu.

Glas Amerike:Kondaliza Rajs je takodje izrazila kategoriènu podršku predsedniku Srbije Borisu Tadiæu . Kakvi æi biti dalji izgledi za unapredjenje odnosa izmedju Srbije i SAD?

Džon Holsman:Moram reæi da je Vašington veoma zadovljan izborom Borisa Tadiæa za predsednika, što predstalja veliki korak unapred. Narod Srbije je napravio pravi izbor i još više se približio Zapadu. Srbiji treba pružiti pomoæ, koja æe doæi nakon što se uradi par stvari: prvo, treba izruèiti Haškom sudu Karadžiæa i Mladiæa; zatim bi trebalo da se preostali sluèajevi u Hagu prebace na sudove u Srbiji i da se preostali sudski procesi protiv optuženih za ratne zloèine vode u toj zemlji. Posle toga æe se razgovarati o uèlanjenju u Partnerstvo za mir, ulazak u Nato i Evropsku uniju. Ali najpre treba ispuniti obvezu prema Hagu. Ukoliko srpske vlasti ne znaju gde se Karadžiæ i Mladiæ nalaze, treba dati na uvid dosadašnju dokumentaciju o tim sluèajevima i taèno ustanoviti da oni nisu u Srbiji, odnosno Bosni, i u to ubediti Zapad. Ako je to tako, onda bi se u svetlu toga razmotrio naèin dalje saradnje izmedju dve zemlje.

Glas Amerike:Republikanski senator Džordž Voinoviæ rekao je da bi amerièka administracija treblao da se više angažuje na Balkanu. Da li mislite da æe se to dogoditi?

Džon Holsman:Voinoviæ je svesrdno angažovan u pitanjima Balkana i brine se o tamošnjoj situaciji. Medjutim, sa amerièke taèke gledišta, postoje èetiri primarna spoljopolitièka interesa: rat u Iraku, rat pritiv Al Kaide, suoèavanje sa nadolazeæom krizom sa Iranom i Severnom Korejom. To vam ne daje puno vremena da se brinte o drugim pitanjima. Ideja da æe Balkan dobiti veæi spoljnopoliticki prioritet nije verovatna. Balkan možda neæe uživati ni sekundarni interes, ali to ne znaèi da SAD neæe pratiti šta se dogadja u tom regionu. Manji amerièki angažman u tom regionu, posle Rièard Holbruka koji je bio isuviše angažovan, ne bi nužno bila loša stvar.

XS
SM
MD
LG