Linkovi

Gregori Kopli: Mislim da nije mudro odrediti vremenski rok za rešavanje konèanog statusa Kosova - 2005-01-19


Glavni urednik èasopisa ” Odbrana i inostrani poslovi - strateška politika”, Gregori Kopli, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinoviæem osvrnuo se na neka od glavnih spoljnopolitièkih pitanja u predstojeæem drugom mandatu administracije predsednika Džordža Buša.

Kopli:Predsednik Buš æe svakako morati da nastavi borbu protiv terorizma; takodje æe morati da uspešno privede kraju amerièki angažman u Iraku i da poène proces povlaèenja amerièkih trupa. Predsednik æe se zatim usredsrediti na izraelsko-palestinski spor, što æe biti od presudne važnosti. Medjutim, možda je jedan od najvažnijih problema, mada nema tako visoki prioritet, pitanje Irana i Severne Koreje i njihovo pružanje podrške terorizmu i širenju oružja masovnog uništenja.

Glas Amerike:Da li u borbi protiv terorizma, jednom od glavnih prioriteta Bušove spoljne politike, ima novih ideja i pristupa?

Kopli:Širom sveta postoji konsenzus o potrebi borbe protiv terorizma, ali nema konsenzusa o politici, programima ili uzrocima terorizma. Medjutim, zemlje prouèavaju simptome tog fenomena. Tehnološki, industrijski svet, a posebno SAD, najintenzivnije se pripremaju da iskorene terorizam, ali to ne znaæi da æemo biti u stanju da spreèimo napade velikih razmera, koje verovatno treba oèekivati. Svakako æe doæi do eskalacije teroristièkih nastojanja, nakon što se situacija u Iraku stabilizuje. Kljuèni ljudi Al Kaide, ukljuèujuæi Osamu bin Ladena naveli su da æe nakon stabilizovanja situacije u Iraku poèeti pripreme za nove akcije protiv zapada, moguæe preko Balkana.

Glas Amerike:Da li ima destabilizujuæih signala na Balkanu, u Bosni, a možda i na Kosovu?

Kopli:Svakako da je jedan broj muslimanskih aktivista iz Balkana uèestvovao u borbama u Iraku. Ti aktivisti su svojevremeno prešli iz Balkana u Tursku i dalje u Èeèeniju i do Iraka gde su stekli gerilsko isksutvo, koje bi po potrebi mogli da primene na Balkanu i dalje u Evropi. Treba takodje pomenuti da je izbor Ramuša Haradinaja za premijera Kosova, za koga se oèekuje da æe ga Haški sud optužiti za ratne zloèine, svakako doprineo regionalnoj napetosti.

Glas Amerike:Neki analitièari tvrde da æe ove godine biti rešen konaèni status Kosova. Da li je mudro odrediti vremenski rok za rešavanje tako složenog problema?

Kopli:Mislim da nije mudro odrediti vremenski rok za rešavanje konèanog statusa Kosova. Treba imati na umu da je status te pokrajine ustvari veæ odredjen. Naime, potezanje pitanja statusa te pokrajine je isto kao kada bi sada ponovo insistirali na razmatranju statusa Teksasa, ili delova Arizone i Kalifornije. Da li ti regioni amerièke unije treba da ponovo pripadnu Meksiku? Ne verujem da bi to mogao da bude predmet razgovora. Slièno tome, državni suverenitet Srbije i Crne Gore je definisan, što su UN potvrdile, i stoga nema razloga da se pitanje nezavisnosti Kosova, odnosno suverniteta Srbije i Crne Gore ponovo razmatraju, što bi moglo da ima teške posledice za stabilnost istoène Evrope, pa i buduænost i stabilnost cele Evrope. Pošto znamo da danas države nisu uspostavljene na osnovu etnièkog sastava stanovništva, veæ na osnovu zakona i ustava, onda ne znam zašto bi se sada razmatralo pitanje nezavisnosti Kosova.

XS
SM
MD
LG