Pripremajuæi se za svoj drugi mandat, predsednik Buš se suoèava sa neuporedivo veæim spoljnopolitièkim izazovima nego pre èetiri godine. Irak i rat sa terorizmom, koji su obeležili njegov prvi mandat u Beloj kuæi, verovatno æe i dalje dominirati njegovim meðunarodnim dnevnim redom. Ali preostaju i druga pitanja, meðu kojima su izraelsko-palestinski sukob, trgovina oružjem, izrastanje Kine u globalnu silu i katastrofalni cunami u Aziji.
Sa poznatom spoljnopolitièkom ekipom, u kojoj su potpredsednik Rièard Èeni, sekretar za odbranu Donald Ramsfeld i novi državni sekretar Kondoliza Rajs, održaæe se konzistentnost njegove inostrane politike. Rajsova zamenjuje Kolina Pauela, koji je preèesto bio usamljeni, izdvojeni glas u spoljnoj politici tokom prvog predsednikovog mandata.
Ona se smatra teorijskim tvorcem Bušovog pogleda na svet, koji karakteriše èvrst stav prema teroristima:
“Moramo da se borimo u ratu koji su oni poèeli, što znaèi da moramo da prebacimo rat na njihov teren i da budemo u tom ratu u ofanzivi”, kaže Kondoliza Rajs.
Heli Dejl, direktor(ka) Odljenja za inostranu politiku i odbrambene nauke u vašingtonskoj Fondaciji “Heritidž”, kaže da sada ne vidi razlike izmeðu predsednika i njegovog državnog sekretara i dodaje da æe se ljudi sada, slušajuæi je, oseæati opuštenije i više imati utisak da uistinu èuju ono što misli predsednik.
Ipak, Robert Pastor, potpredsednik Odeljenja za meðunarodnu politiku Amerièkog univerziteta u Vašingtonu, kaže da bi to moglo da predstavlja problem.
“Promena bi mogla da bude i negativna, s obzirom da ona nema mnogo diplomatskog ili pregovaraèkog iskustva i odslikava onu stranu predsednika Buša koja vam poruèuje da ste ili sa nama ili protiv nas”, kaže Pastor.
Takav stav je tokom prvog predsednikovog mandata zategao odnose sa nekoliko dugogodišnjih saveznika. Zvaniènici Bele kuæe i analitièari kao što je Hel Dejl, ukazuju da æe leèenje tih rana biti jedan od glavnih prioriteta administracije.
Hel Dejl smatra da æe sada biti vidljivija nastojanja da se saraðuje sa saveznicima, da se izglade neki od nesporazuma do kojih je došlo tokom prve Bušove administracije, kada je sve bilo u toj meri usredsreðeno na nacionalnu bezbednost, rat s terorizmom i Irak.
Predsednik æe takoðe imati priliku da izgladi nesporazume na Bliskom istoku i veæ je nagovestio da želi da se pridruži drugim zemljama u sastavljanju mirovnog sporazuma izmeðu Izraela i Palestinaca.
“Ako sve strane ulože napor, ako sve strane kojih se ovo tièe pokažu dobru volju, ovaj konflikt æe da se završi i zavladaæe mir, a vreme za taj napor i trenutak za tu dobru volju je sad”, kaže amerièki predsednik.
Robert Pastor kaže da je ovaj korak neophodan da bi se poboljšali odnosi sa arapskim zemljama i postigao uspeh u Iraku.
“S obzirom da su sve arapske zemlje mnogo usredsreðenije na Palestinu nego na Irak i da bi se pridobila njihova saradnja u pogledu Iraka, moramo da im pokažemo da smo iskreno zainteresovani za mir u Palestini”, kaže Pastor.
Predsednik je suoèen sa izazovima i u Severnoj Koreji i Iranu. Obe zemlje imaju nuklearne težnje i eksperti za širenje oružja upozoravaju da bi bilo koji od ta dva režima mogao da podstakne regionalnu nuklearnu trku. Takoðe postoji bojazan da bi oni mogli da snabdeju teroriste nuklearnim materijalom. Imajuæi malo vojnih opcija, Bušova administracija nastavlja multilateralnu diplomatiju.
S takvim pristupom poslu, pojedine diplomate smatraju da æe predsednik morati tešnje da saraðuje sa Ujedinjenim nacijama. Bušov odnos sa Svetskom organizacijom je meðutim povremeno bio zategnut, zbog èega Robert Pastor oèekuje da æe predsednik ubuduæe biti pažljiviji.
“Predsednik æe se obraæati Ujedinjenim nacijama u stvarima u kojima oseti da mu je potrebna njihova pomoæ, a okretaæe im leða kada bude smtrao da može sam ili da Ujedinjene nacije neæe da ga podrže”, kaže Pastor.
Posle ubedljive pobede na izborima, samouvereniji Džordž Voker Buš je uveren da sada ima mandat da nastavi svoju politiku. To neæe biti lako. U nekim stranim prestonicama æe naiæi na otpor. Buduænost Iraka je i dalje neizvesna. Njegovo politièko nasleðe æe zavisiti od naèina na koje æe da reši sva ta pitanja tokom naredne èetiri godine.