U mnogim regionalnim konfliktima u svetu - naroèito onim u Africi, sukobljene strane koriste uglavnom lako oružje - koje mogu da nose jedna do dve osobe, koje je jeftino i koje se lako nabavlja.
Kada su amerièke snage napale iraèki grad Faludžu, krajem novembra prošle godine, suoèili su se sa snažnim otporom pobunjenika.
Amerièki vojnici su kasnije u Faludži pronašli velike zalihe lakog oružja pobunjenika. Rejèel Stol iz Centra za odbrambene informacije u Vašingtonu, kaže da što više oružja ima u nekoj zemlji to su veæi izgledi da æe ono biti upotrebljeno protiv u konfliktu.
«Na primer, u Iraku, gde postoje ogromne zalihe tog oružja sasvim je izvesno da æe, ukoliko ne bude pronadjeno, obezbedjeno i uništeno, ono biti upotrebljeno u kriminalnim operacijama, politièki motivisanom nasilju ili akcijama zastrašivanja iraèkih i koalicionih vojnika i civila.»
Rejèel Stol kaže da æe u zemljama koje ne preduzimaju mere kontrole kolièine lakog oružja nastaviti da se uveæavaju i da æe ono takodje verovatno biti iznošeno preko granica i upuæivano u zemlje sa unutrašnjium konfliktima.
«Lako oružje je veoma jeftino - uvek možete da ga nadjete u dovoljnim kolièinama. Ono je lako dostupno i prenosivo. Takvim oružjem možete da produžite konflikte godinama.»
Majkl Krejpon, osnivaè i predsednik vašingtonskog Centra «Henri Stimson», institucije koja se zalaže za unapredjenje medjunarodnog mira i bezbednosti, smatra da je Irak jedna od zemalja gde širenje lakog oružja predstavlja veliki problem.
«Tu je i treæina do polovimn afrièkih zemalja. Ali, Irak svakako predstavlja ozbiljan problem. Tu je i Iran i pomoæ koju ta zemlja pruža iraèkim pobunjenicima. Ovo oružje je takodje problem u Kašmiru, oko kojeg se spore Indija i Pakistan.»
Na listi problematiènih zemalja je i Sudan, zatim Demokratska republika Kongo, kao i separatistièki konflikt u Papui - Novoj Gvineji. Konflikti u svim tim zemljama vode se uglavnom lakim oružjem, a slièna jke i situacija u Jemenu. Avganistan je predstavljao veliki problem za amerièke snage u tom pogledu. Medjutim, otkako su amerièke snage ušle u tu zemlju 2001. godine Avganistan je postao jedan od retkih uspeha u nastojanju da se obuzda širenje lakog oružja. Mnoge milicije u toj zemlji su sada predale svoje oružje UN. Rejèel Stol navodi da je uspeha bilo i drugde.
«Ima primera i u Africi i Centralnoj Anerici gde gradjani dobrovoljno predaju svoje oružje navodeæi da ne žele više da ga koriste kao izvor svoje egzistencije i da žele da u njihovim društvima zavlada mir.»
Medjutim, Majkl Krejpon upozorava da je potrebno da medjunarodna zajednica povede i širu akciju putem metoda razrešavanja konflikta i da samo mere protiv širenja lakog oružja nisu dovoljne.
«Zemlje koje su razdirane unutrašnjim konfliktima u kojima se koristi lako oružje trebalo bi da nadju mirno rešenje uz posredovanja drugih zemalja. Metodi rešavanja konflikta su ujedno najbolji naèni da se pronadje rešenje za probleme lakog oružja.»
Eksperti upozoravaju da æe bez veæeg napora lako oružje ostati najsloženije pitanje u celokupnom kompleksu širenja oružja.
« U svetu gine više ljudi od lakog oružja nego od oružja za masovno uništenje. To je èinjenica i to je i dalje veoma složen problem.»