Dok se dan inauguracije bliži, nacionalni dopisnik Glasa Amerike Džim Maloun izveštava da organizatori ceremonije strahuju od terorista, ali i od demonstranata.
Predsednik Buš je nestrpljiv da zapoène drugi mandat kako bi poèeo da realizuje svoja predizborna obeæanja o reformi poreskog sistema i socijalnog osiguranja.
«Ja volim da se suoèavam sa problemima. Volim da radim sa ljudima tako da možemo reæi da smo, kada se sve sabere, za sobom ostavili bolju Ameriku. S obzirom na to da je moje vreme ovde u Vašingtonu ogranièeno, spreman sam za posao».
Medjutim, pre ozbiljnog poèetka tog posla, Ustav zahteva da predsednik formalno ponovo stupi na dužnost i položi zakletvu, što je politièki ritual koji se ponavlja na svake èetiri godine otkako je Džordž Vašington položio zakltevu kao prvi predsednik SAD 1789. godine.
To æe medjutim biti prva predsednièka inauguracija od teroristièkih napada 2001. godine i mere bezbednosti biæe izuzetno jake. Policija ne otkriva mnogo detalja o tome kako planira da se suoèi sa pretnjom terorizma i demonstracija, ali se oèekuje da æe na hiljade policajaca obezbedjivati samu ceremoniju, paradu i formalne balove. Anti-ratni aktivisti planiraju da inauguraciju proprate masovnim protestima. Gejl Marfi je èlan organizacije Code Pink, Women for Peace.
«Znamo da æe biti veoma teško poremetiti inauguraciju, ali mislim da je izuzetno važno da se naš glas èuje, da ga èuje ne samo administracija nego i da ostatak sveta vidi da smo još aktivni i da se i dalje protivimo Bušovoj politici».
Tradicionalno, inauguracije su prilika za novog ili ponovo izabranog predsednika da premosti politièki jaz nastao u toku izbora, i ujedini zemlju. Predsednik Buš je to pokušao pre èetiri godine posle tesne pobede nad Al Gorom.
«Zaklinjem se da æu raditi na izgradnji nacije jedinstva i jednakih moguænosti za sve gradjane».
Bušova pobeda je ovog puta ubedljivija, sa osvojenih 51% podrške naspram 48% glasova koje je dobio Demokrata Džon Keri.
Marvin Kranc, istorièar Kongresne biblioteke u Vašingtonu kaže da mnogi Amerikanci predsednièku inauguraciju vide kao znaèajan simbol kontinuiteta demokratije.
«Medjutim, jasno je da predsednièka inauguracija oznaèava odredjenu vrstu promene, i ona je deo èitavog paketa koji èini nas Amerikance jer mi prihvatamo taj oseæaj promene. Znamo da je reè o legitimnoj promeni i prihvatamo je èak i u teškim trenucima. I za nas koji možda nismo podržavali kandidata koji je izabran, on je i dalje predsednik svih nas i moramo da prihvatimo nova pravila koja se uspostavljaju».
Medjutim, neki politièki analitièari veruju da se predsednik suoèava sa veoma ozbiljnim izazovom u nastojanju da ujedini zemlju posle još jednih tesnih izbora.
Profesor Džon Vajt je istorièar sa Katolièkog univerziteta u Vašingtona, struènjak za istoriju amerièkih predsednika.
«Siguran sam da æe predsednik to pokušati na ovoj inauguraciji. Medjutim, s obzirom na duboke podele koje postoje, i koje su se samo produbile u protekle 4 godine, mislim da æe njemu biti još teže da ujedini zemlju iako je ovog puta njegova pobeda bila ubedljivija».
Predsednik æe položiti zakletvu 20. januara ispred Kapitola, a zatim sledi parada sa 10,000 uèesnika i 45 orkestara. Uveèe æe predsednik i prva dama Lora Buš posetiti nekoliko inauguracionih balova na kojima æe pristalice proslaviti Bušovu pobedu na izborima u novembru.