Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src="http://www.voanews.com/mediastore/curious_maps_mosul_iraq_eng_150_15nov03.jpg">Godina koja je za nama burno je počela u Iraku  - 2004-12-23


Verovalo se da će posle hvatanja Sadama Huseina u decembru 2003. godine pobuna utihnuti i da će se smanjiti zabrinutost da bi režim mogao ponovo da se vrati na vlast. Međutim, nikada nisu ostvarene nade u bolju 2004. godinu, koja je, kako se ispostavilo, bila krvavij anego što je bilo ko očekivao. Novinar GA Greg LaMot, koji je u proteklih 12 meseci pokrivao dogadjaje u Iraku, iz Bagdada govori o godini koja je za nama.

Za većinu Iračana, 2004. će verovatno ostati upamćena kao godina pobune. Svakoga dana čule su se sirene vozila hitne pomoći koja su hitala na mesta gde je nekoliko trenutaka ranije eksplodirao automobil koga je razneo bombaš samoubica. Poginulo je na stotine Iračana, pripadnika Nacionale garde i veliki broj američkih vojnika, ali i vojnika drugih nacionalnosti koji čini koalicione snage. Karim Jusef je generalni menadžer radija Đila u Bagdadu, koji pažljivo prati javno mnjenje.

Jusef kaže da je za njega 2004. godina terorizma, zato što je veliki broj nevinih Iračana nastradao u pobunjeničkim napadima.

Širom zemlje odigralo se na stotine napada ručnim raketama i minobacačima, ubijeni su neki od najistaknutijih političara, dok se na meti pobunjenika veoma često nalazila tzv. Zelena zona u Bagdadu, veoma dobro čuvani deo grada u kome se nalaze sedišta prelazna Vlade, nekoliko ambasada i stranih misija. Početkom godine, pobunjenici su pojačali otmice stranih državljana kako bi iznudili odlazak njihovih trupa i kompanija iz Iraka. Međutim, osim vojske Filipina, ni jedna druga država nije se povinovala zahtevima otmičara, a kao rezultat, mnogi taoci su ostali bez glave. Abu Musab Al Zarkavi, ekstremista za koga se veruje da je odgovoran za kidnapovanja i dalje je na slobodi i sada je najtraženiji begunac u zemlji.

Tahsin Hasan, muž Margaret Hasan, koja je radila za humanitarnu organizaciju ”Ker“, apeluje za oslobađanje svoje supruge, koja je kuidnapovana na putu za posao.

“Oslobodite moju ženu, ona radi za humanitarnu organizaciju. Ja vas molim da je oslobodite.”

Margaret Hasan nije oslobodjena, i tako je postala prva žena u Iraku koja je ubijena u zatočeništvu kidnapera. Prema rečima Sabaha Kadima, višeg savetnika iračkog Ministra unutrašnjih poslova, 2004. je bila godina neostvarenih nada.

“Godina 2004. nije počela tako dobro zato što je u startu bilo mnogo očekivanja: kako dobiti legitimnu vladu, kako održati pravedne izbore, šta je sa ostaim stvarima koje se tiču Iraka... Ništa nije bilo rešeno, a postojali su veliki bezbednosni problemi, tako da sve u svemu to nije bio dobar početak.”

Za američke snage, najcrnji momenat godina dogodio se na samom početku, kada su u javnost dospele vesti o zlostavljanjima u zatvoru Abu Graib u Bagdadu. Slike i snimci na kojima se vidi kako američki vojnici zlostavljaju zatvorenike, šokirale su svet. Od tada, najmanje jedan vojnik koji je služio u Abu Graibu osuđen je na sedam godina u zatvoru, dok drugi čekaju na početak sudjenja ili završetak istrage.

28. juna Vladajući savet, koji su postavile SAD, okončao je dužnost, a američki administratori u Iraku, Pol Bremer, vlast je predao prelaznoj Vladi koju su postavile Ujedinjene Nacije. Tim činom, Iraku je vraćen suverenitet, a zemlja se suočila sa dva velika izazova: sveti grad Nadžaf, južno od Bagdada, čvrsto su kontrolisali šiiti, dok su Faludžu, zapadno od prestonice zauzeli sunitski pobunjenici. Oba grada postala su zona u koju ne idu ni iračka ni američka vojska. Međutim, prelazna Vlada je pregovorima uspela da izdejstvuje da Nadžaf dođe pod kontrolu iračke policije i vojnika Nacionalne garde. Takva situacija se nije ponovila u Faludži, gradu koji je ostao pod kontrolom pobunjenika jo nekoliko meseci. U novembru, oko 14 hiljada američkih i iračkih vojnika izvršilo je snažan napad na grad, u cilju eliminisanja pobunjenika. Iako je akcija bila uspešna u smislu uništenja komandnih i kontrolnih centara, viši irački zvaničnici su saopštili da je na hiljade pobunjenika pobeglo iz Faludže, te da su počeli da izvode napade u drugim delovima u Iraku. Najgori napadi izvođeni su u Mosulu, gradu na severu, zatim Ramadiju, zapadno od Bagdada i u samoj prestonici.

Jedan od najvećih obrta u političkom smislu u Iraku, dogodio se u Novembru, kada je objavljeno da će izbori za narodnu skupštinu koja broji 275 mesta biti održani 30. januara. Na izborima će učestvovati od 200 političkih partija, od kojih su neke apelovale za odlaganje izbora zbog pogoršanih bezbednosnih uslova. Međutim, prelazna Vlada je ostala pri stavu da će izbori biti održani kako je i zakazano, 30. januara. Američka vojska je saopštila da će poslati dodatnih 150 hiljada vojnika u Irak, koji će održavati bezbednost neposredno pre i u toku izbora. Tokom naredne godine trebalo bi da bude usvojen novi Ustav i da budu potvrdjeni stalni članovi Narodne skupštine.

Iako su mnogi delovi Iraka postali bezbedniji tokom 2004. i dalje ima mnogo problema. Na primer, iračani i dalje satima čekaju da kupe gorivo, imau ograničene isporuke struje ili je uopšte namaju, uopšte uzev ne osećaju se bezbedno i milioni su bez posla.

Viši Vladini zvaničnici priznaju da se Irak i dalje suočava sa mnogim političkim, ekonomskim i vojnim problemima, ali popdvlače da su Iračani odlučni da krenu napred. Dok će se 2004. godina verovatno pamtiti kao godina pobune, zbvaničnici navode da će se pamtiti i kao godina u kojoj su račani sprečili da zemlja padne dublje u građanski rat.

XS
SM
MD
LG