Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src="http://www.voanews.com/mediastore/xenomax_terrorism_150.jpg">Teroristi su 2004. godine najveæi udarac zadali Španiji - 2004-12-18


Ekplozije su potresle putnièke vozove u Madridu 11. marta kada je poginulo više od 200 ljudi. Smatra se da je napad pomogao Socijalistièkoj partiji Španije da dodje na vlast i ubrzo doveo do povlaèenja španskih trupa iz Iraka.

Najtraženiji terorista sveta Osama Bin Laden i dalje je na slobodi. Veruje se da se vodja Al Kaide skriva u planinskoj oblasti na granici izmedju Pakistana i Avganistana. Medjutim, gostujuæi nedavno na CNN-u, pakistanki predsednik Pervez Mušaraf dao je svoju iskrenu i neveselu procenu gde bi mogao da se krije Bin Laden.

«Ne znamo gde je. Mogao bi da bude bilo gde. Živ je, to je sigurno.»

Hvatanje Osame bin Ladena predstavljalo bi veliku prekretnicu u ratu protiv terorizma. Bez takvog kljuènog dogadjaja, iz novinskih naslova neæe moæi da se zakljuèi da je došlo do progresa u globalnom ratu protiv terorizma, jer je najoèiglednija mera uspeha upravo izostanak napada, što znaèi i izostanak vesti.

Tri godine posle napada 11. septembra, SAD su prošle kroz 2004. bez veæih incidenata vezanih za bezbednost, uprkos èinjenici da je nacionalna konvencija Republikanske stranke u jeku sezone predsednièkih izbora održana u Njujorku, nekoliko blokova dadlje od mesta gde se nekada uzdizao Svetski Trgovinski Centar.

Direktor za unutrašnju bezbednost, Tom Ridž, objavljujuæi da podnosi ostavku, u novembru je dao umereno optimistiènu procenu buduænosti:

«Ako pojaèate mere bezbednosti i budnost, to odvraæa terorizam. Da li vam danas mogu reæi – bilo je toliko i toliko napada koje smo uspeli da spreèimo ili osujetimo? Ne mogu. Da li sam uveren da je to verovatno bio sluèaj? Da, jesam.» Struènjak za terorizam Brus Hofman iz amerièke Rand Korporacije, kaže da je protekle godine vidjena trajna i široka saradnja izmedju SAD i njihovih saveznika u praæenju i eliminisanju potencijalnih pretnji.

«Glavno postignuæe 2004 je što je, uprkos nesuglasicama sa mnogim od naših najbližih saveznika, bilateralna saradnja u borbi protiv terorizma bila izuzetno dobra, a u nekim sluèajevima èak bolja nego ikada».

Hofman smatra da se, u odredjenom smislu, napad na Madrid osvetio samim teroristima. On kaže da su napadi podstakli evropske nacije na veæi stepen pripravnosti u vezi sa islamistièkim ekstremizmom unutar njihovih granica i doveli do još jaèih napora da se prikupljaju i razmenjuju obaveštajni podaci.

Da li rat protiv terorizma može da se razdvoji od ostalih velikih napora na svetskoj sceni, kao što su bitka za stabilnost i demokratiju u Iraku? Tokom svoje uspešne kampanje za reizbor, predsednik Buš tvrdio je da je Irak u središtu njegove borbe protiv terorizma.

«Irak sada ima uticajnog premijera a opšti izbori zakazani su za januar. Mi doprinosim vitalnom istorijskom cilju koji æe našu zemlju uèiniti bezbednijom. Slobodna društva na Bliskom Istoku æe, nadam se, biti društva koja više neæe gajiti netrpeljivost i izvoziti nasilje. Slobodne vlade Bliskog Istoka æe se boriti protiv terorizma umesto što ga pomažu.»

Medjutim, drugi svetski lideri kao i mnogi analitièari daju mraèniju pronozu: da konflikt u Iraku radja novu mržnju prema SAD i njihovim saveznicima, i proizvodi novu generaciju terorista koji æe muèiti medjunarodnu zajednicu godinama, ako ne i decenijama. Magnus Ranstrop je direktor Centra za prouèavanje terorizma na Univerzitetu Saint Andrews u Škotskoj.

«Veoma sam veliki pesimista u pogledu sposobnosti medjunarodne zajednice da reši regionalne konflikte kojima se napaja ideologija AL Kaide. Mi smo dobili neke pojedinaène bitke, ali mislim da u celini gubimo rat protiv terorizma, zbog geopolitièkog okruženja u kome se sukobi u Iraku i drugi regionalni konflikti nastavljaju. To æe dovesti do novih regruta Al Kaide.»

A šta nas èeka u sledeæoj godini? Brus Hofman iz Rand korporacije kaže da bi od medjunarodne zajednice bilo mudro da uloži više resursa u otklanjanje samih korena terorizma.

«Ono što moramo da uèinimo je ne samo da se fokusiramo na sadašnju generaciju terorista ili èak na sledeæu – jer smo u suštini veæ izgubili, oni veæ sad prolaze kroz obuku. Treba da razmišljamo o generaciji posle sledeæe i postaramo se da æe ono što sada preduzimamo u borbi protiv terorizma imati duboko pozitivne posledice kasnije, tako da ne moramo da i dalje vodimo isti rat za 30 godina.»

Hofman kaže da je Al Kaida danas slabija nego što je bila pre tri godine, s obzirom na to da je izgubila svoju nekadašnju bazu u Avganistanu i èinjenicu da je veæi deo njenih lidera uhvaæen ili ubijen. Medjutim, on dodaje da krajnji uspeh u ratu protiv terorizma znaèi ne samo iskoreniti Al Kaidu i sliène grupe, nego i poraziti ekstremistièku ideologiju koja stoji iza njih.

XS
SM
MD
LG