Turska vlada prihvatila je ponudu Evropske unije da zapoène razgovore o prijemu pošto je prevaziðen zastoj u vezi Kipra, pitanja koje je moglo da poništi 40-godišnji napor Turske za ulazak u taj evropski klub.
Dogovor je postignut nakon višeèasovnog natezanja izmeðu evropskih lidera i turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana u vezi zahteva da Turska prizna vladu Kipra. Nagodba je utanaèena tek pošto je Ankara prihvatila da do poèetka pregovora sa Evropskom unijom u oktobru 2005. godine prizna kiparsku vladu. Holandski premijer Jan Peter Balkenende je na konferenciji za novinare preko prevodioca objasnio da je Turska prihvatila kompromisnu formulu tako što je odluèila da svoj postojeæi carinski sporazum sa Unijom, sklopljen 1963. godine, proširi i na 10 novih èlanica EU primljenih u maju ove godine, meðu kojima i Kipar.
“Turska je prihvatila pruženu ruku”.
Upitan da li æe proširivanje tog carinskog sporazuma oznaèiti tursko priznanje vlade Kipra, Balkanende je odgovorio na engleskom:
“Nije važno šta æe biti proglašeno kao formalno priznanje, veæ èinjenica da je preduzet korak koji bi mogao da dovede do napretka po ovom pitanju”.
Turski premijer Erdogan insistira da proširenje carinskog sporazuma ne predstavlja ni direktno niti indirektno priznavanje kiparske vlade. Meðutim, evropske diplomate smatraju da kompromisna formula znaèi preæutno priznanje. Dok dve strane razlièito tumaèe postignutu nagodbu, zvaniènici Evropske unije pozdravljaju sporazum kao korak koji æe neminovno izmeniti lice Evrope, mada Brisel nije dao nikakve garancije da æe Turska ikada biti primljena. Pregovori bi mogli da potraju deset i više godina, dok Turska možda nikada neæe moæi da zadovolji zahteve evropskih èlanica, ukljuèujuæi u pogledu modernizacije privrede i ostvarenja evropskih standarda u pogledu zaštite ljudskih prava. No, po reèima predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Durao Barosa, postignuti dogovor ipak predstavlja novi poèetak za Tursku i Evropsku uniju.
“Ja iskreno verujem da je odluka koju smo doneli dobra kako za Tursku tako i za Evropsku Uniju. Ona zadovoljava zahteve obe strane i omoguæuje dalje napredovanje. Današnji dan je istorijska prekretnica za Tursku i Evropsku uniju. Moja poruka turskom narodu je veoma jasna: ovo nije kraj procesa, veæ njegov poèetak”.
Baroso je takoðe istakao da je sada na Turskoj da pokaže da je predana idealima i vrednostima Evropske unije. Ta izjava kao da potvrðuje nevericu Evropljana da æe Turska ikada postati evropska zemlja. Austrijski kancelar Volfgang Šesel je, na primer, saopštio da æe raspisati referendum o tome da li Tursku treba primiti u Uniju. Francuska je takoðe predložila slièno izjašnjavanje kada Turska bude završila razgovore o pridruživanju. Turska, mada je dobila zeleno svetlo za poèetak razgovora, krenula je izgleda na put koji je pun prepeka. I dalje ostaje otvoreno pitanje da li æe na kraju uæi u taj evropski klub.