Prema analizi Instituta za medjunarodnu ekonomiju, nevladine istraživaèke ustanove u Vašingtonu, pad dolara je dobrodošao i amerièka valuta bi trebalo da pada i dalje kako bi se spreèila nestabilnost na svetskim finansijskim tržištima zbog velikog amerièkog trgovinskog i budžetskog deficita.
U protekle tri godine, dolar je u odnosu na druge svetske valute opao za 15 odsto. Medjutim, u odnosu na euro, pad dolara je bio još veæi. Ipa, struènjaci u Instituutu za medjunarodnu ekonomiju smatraju da je pad dolara samo upola dovršen. Džon Vilijamson smatra da bi dolar trebalo još više da izgubi na vrednosti.
«Mislim da je dolar trebalo da padne. U ovom trenutku se možda èini da je taj pad preteran u odnosu na euro. Medjutim, generalno, dolar bi još trebalo da pada. U odnosu na azijske valute jedva da je promenio kurs. U odnosu na neke od njih kurs je ostao neizmenjen. Na primer, kineska valiuta remimbi ima fiksni kurs u odnosu na dolar. Prema tome nikada nije došlo da prilagodjavanja kursa,» kaže Vilijamson.
Odbijanje Kine da revalvira svoju valutu, smatraju eksperti Instituta, prebacuje celokupan teret prilagodjavanja kursa dolara na SAD i Evbropu. Prema nekim podacima, dolar je od 1999. godine opao skoro 40 odsto u odnosu na euro. To izmedju ostalog znaèi da su putovanja u Evropu za Amerikance postala veoma skupa.
«Svakako je mnogo skuplje nego poslednji put kad sam bio tamo,» kaže ovaj amerièki turista.
Sa druge strane, putovanja u Ameriku su za za Evropljane postala mnogo jeftinija. Neki britanski turisti èak odlaze u Ameriku u šoping, koristeæi veoma povoljan kurs dolara prema britanskoj funti. Ipak, Dejvid Sautvel, predstavnik Britanskog trgovinskog udruženja, kaže da taj najnoviji trend nije umanjio prodaju robe u Britaniji.
«Letovi preko Atlantika su i dalje dosta skupi. Takodje ste ogranièeni u pogledu onoga što možete da prebacite preko okeana na primer, za božiæne poklone. Mogli biste da imate problema sa carinom zbog same velièine vašeg kofera ili paketa. Ipak, vidimo da nešto više ljudi leti preko okeana ove godine - za Njujork i Floridu, ali efekti su ogranièeni,» kaže Sautvel.
Niko ne zna koliko æe dolar još opasti. Džon Vilijamson smatra da sekretar za finansije nije uverljiv kada kaže da se administracija predsednika Buša zalaže za jak dolar.
«To je stav koji sekretari za finansije u nekoliko administracija iznose veæ deset godina. Mislim da taj stav više nema nikakvu težinu. To je nekada izgledalo tako, ali - ne više...» kaže Vilijamson.
On takodje ukazuje da bi negativan efekat slabog dolara mogao da bude to što bi suviše jak euro mogao da gurne evropsku ekonomiju u recesiju.