Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src="http://www.voanews.com/mediastore/serbian_3dec04_map_150.jpg">Evropljani nakon reizbora Džordža Buša poèinju da preispituju stanje transatlantskih odnosa  - 2004-12-04


Neki od njih smatraju da Bušov drugi predsednièki mandat pruža dobru priliku za popravljanje napetih transatlantskih odnosa. No, drugi pozivaju Evropsku Uniju da poène da sledi sopstvenu, nezvisnu spoljnu politiku.

Veæina Evropljana u reizboru predsednika Buša vide potrvdu da njegova unilateralna doktrina nacionalne bezbednosti uživa opštu podršku u zemlji. Istovremeno, smatraju Evropljani, Bušova izborna pobeda znaèi i poraz odreðenih ideala koja su žitelji starog kontinenta smatrali da dele sa svojim saveznicima s druge strane Atlantika. Kolumnista londonskog “Gardijana”, Džonatan Stil ovako je komentarisao evropske strepnje: “Amerikanci i Evropljani ne dele zajednièki sistem vrednosti, veæ institucije. Razlika je bitna. Oni, kao i mi, imaju sistem razdvojene izvršne i zakonodavne vlasti, kao i nezavisnog pravosuða i vladavine zakona. Meðutim, socijalne i moralne vrednosti veæine Amerikanaca u mnogome se razlikuju od evropskih”.

Evropljani su protiv smrtne kazne i posedovanja oružja, i takoðe su mnogo manje religiozni od Amerikanaca. Neki na “starom kontinentu” zagovaraju èak odustajanje od NATO-a, za koji tvrde da spreèava izgradnju evropskih bezbednosnih struktura. Pošto kao èlanovi NATO-a predstavljaju zvaniène saveznike Sjedinjenih Država, Evropljani -- tvrde kritièari -- moraju da slede amerièku politiku iako se možda sa njom uvek i ne slažu da ne bi bili optuženi da remete tu alijansu.

Èarls Kapèan, profesor meðunarodnog prava na Džordžtaunu i direktor programa za Evropu u uticajnom, privatno finansiranom Savetu za spoljnopolitièke odnose -- nedavno je posetio nekoliko evropskih prestonica. Po njegovim reèima, meðu Evropljanima preovladava ideja da treba odustati od NATO-a kao jedinog izvora evropske bezbednosti.

“S amerièke strane Atlantika pobedile su snage takozvanog odrešnog nacionalizma, koji je ojaèao pozive u korist golistièke nasuprot Evrope koja je orijentisana ka održavanju transatlantskih veza. To samo znaèi da æe Britaniji, Italiji i Poljskoj sada biti mnogo teže snažno svrstavanje uz Sjedinjene Države. A kritike NATO, koje sada mogu da se èuju, odraz su sve èešæih poziva za samostalnost Evropske Unije”.

Amerika koja je u poslednjih pola veka bio glavni faktor ujedinjenja Evrope, sada je postala glavni predmet spora meðu 25 èlanica Evropske Unije. Neki tvrde da NATO sada služi gotovo iskljuèivo kao sredstvo kojim Amerika utièe na evropsku spoljnu politiku.

Meðutim, sa takvom se ocenom ne slaže Hela Dejl, nauèna saradnica konzervativne Fondacije Heritedž. Ona ukazuje na èinjenicu da je Evropa sastavljena od zemalja razlièitog istorijskog nasleða i razlièitog odnosa prema Sjedinjenim Državama.

“NATO je izuzetno važan za širenje i održavanje slobode na evropskom kontinentu, kojem takoðe garantuje bezbednost. NATO je pored toga i glavni izvor podrške amerièkim misijima u svetu. Evropa, pri tom ostaje glavni saveznik odnosno izvor saveznika Sjedinjenih Država”.

Saradnica Heritedža, meðutim, priznaje da bi transatlantski odnosi mogli uskoro ponovo da budu na iskušenju, ovog puta zbog Irana. Iako su Vašington i Brisel koordinisali poteze za postizanje kompromisnog rešenja za iranski nuklearni program, Sjedinjene Države su zadržale pravo vojne opcije ukoliko vlada u Teheranu prekrši dogovor. Evropa bi se, po svemu sudeæi, protivila primeni bilo kakve sile.

Profesor Kuèman smatra da bi nova kriza u amerièko-evropskim odnosima mogla da uzdrma same temelje transatlantskog partnerstva.

“Smatram da bi nova kriza dalje ojaèala snage u Evropi koje zahtevaju veæu nezavisnost. U sluèaju da Evropa poène sebe da definiše u opoziciji Sjedinjenim Državama, moglo bi se dogoditi da najveæe ostvarenje 20 veka -- zona transatlantskog mira -- bude kompromitovana povratkom politike ravnoteže sila. Lièno se pribojavam, da je moguænost povratka logike ravnoteže snaga veæ pred nama”.

Analitièari stoga ukazuju da je u interesu Evrope i Sjedinjenih Država da postignu sporazum, bilo u okviru ili izvan NATO-a, dogovor o tome kako da se udruženim snagama nose sa moguæim novim krizama u svetu.

XS
SM
MD
LG