U svom izveštaju za 2003. podnet Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, Kofi Anan je ukazao da svetska organizacija više ne funkcioniše na naèin na koji su predvideli njeni osnivaèi. U tom govoru, održanom samo šest meseci nakon invazije Iraka, generalni sekretar je rekao da je došlo vreme da se utvrdi da li su Ujedinjene nacija uopšte više relevantne:
“Došli smo do raskrsnice. Možda je ovaj trenutak jednako važan kao onaj 1945., kada su položeni temelji Ujedinjenih nacija. Moramo sada da odluèimo da li je moguæe da se nastavi na osnovu tadašnjeg sporazuma ili su potrebne korenite izmene”.
Ubrzo nakon toga Anan je imenovao komisiju visokog nivoa sa zadatkom da ispita rad UN-a i predloži promene za njihovo adekvatno funkcionisanje u novom okruženju 21. veka. Za predsednika tog tela od 16 èlanova imenovan je bivši premijer Tajlanda, Anand Pan-jaraèun. Nakon jednogodišnjeg rada komisija je pripremila izveštaj od 60 stranica, koji obuhvata predloge o tome kada je upotreba sile legitimna, kao i definiciju terorizma, što do sada nikada nije uraðeno. Meðutim, kada pomenuti dokument bude obelodanjen u èetvrtak, sva æe pažnja biti usmerena na politièki osetljivo pitanje reorganizacije tela najviše povezanog sa mirom i bedbednišæu, odnosno Saveta bezbednosti.
U izveštaju se nude dve opcije, a obe se odnose na proširenje sastava Saveta bezbednosti sa sadašnjih 15 na 24 èlana, sa po 6 predstavnika sa svakog kontinenta: Afrike, Azije, Evrope i Severne i Južne Amerike. No, nije utvrðeno koje bi taèno zemlje bile ukljuèene u Savet bezbednosti, niti da li bi te zemlje imale trajan, polutrajan ili privremen status. Obe opcije izostavljaju moguænost da bilo koja od novih èlanica ima pravo veta. Nemaèka, Japan, Indija i Brazil, koje se bore za trajno mesto u novom Savetu bezbednosti, odbacuju svako drugo rešenje objašnjenjem da ne treba stvarati èlanice drugorazredne važnosti. Još jedno sporno pitanje jeste koja bi od afrièkih zemalja dobila stalno èlanstvo. Najmanje tri se takmièe za takav položaj: Egipat, Južnoafrièka Republika i Nigerija.
Pored navedenih postoje i drugi sporovi. Kina, na primer, ne želi da Japan postane stalna èlanica u najvišem telu svetske organizacije. Italija se protivi uèlanjenju Nemaèke. Pakistan, pak, negoduje zbog predloga za ukljuèivanje Indije, dok Argentina i Meksiko osporavaju prijem Brazila.
Mnogi diplomati i posmatraèi smatraju da bi regionalni rivaliteti mogli da poremete proširenje Saveta bezbednosti, jer, prema povelji UN-a, svaku takvu promenu treba da ratifikuju parlamenti dve treæine èlanica tog tela, ukljuèujuæi pet stalnih èlanica.
Debata, koja æe trajati sledeæih devet meseci kulminiraæe - kako predviða Kofi Anan - na samitu svetskih lidera, tokom 60-te sednice Generalne skupštine UN-a, u septembru iduæe godine.