Još u pra-istoriji ljudi su imali potrebu da crtaju, pa su tako i prvi obrisi crteža raðenih oštricom kamena, pronaðeni su na zidovima peæinama u kojima su živeli.
Kerolajn Ajrons slika kredom, a umesto na platnu slika na trotoaru. Ona kaže da je neki ljudi teraju, a neki joj iz sažaljenja nude novac, jer je umazana bojom i kredom. Kerolajn je veæ navikla na takve reakcije. Ona radi za vašingtonski Korkoran muzej i svakog dana na trotoaru ispred muzeja slika muzejske replike ne bi li privukla nove posetioce. Satima Kerolajn strpljivo slika i odgovara na pitanja prolaznika.
Iako je umetnièko delo na trotoaru kratkog veka i zavisi od vremenskih prilika, to ne umanjuje njen uloženi trud. Ona kaže da svaki put samu sebe prevaziðe. Onda padne kiša... Ali je, kako tvrdi, veæ navikla na to i dodaje da uživa u svojoj publici.
"Danas sam upoznala ljude iz Hrvatske, Italije, Portugalije...to je najlepši deo mog posla. Toliko razlièitih jezika èujem u jednom danu", prièa Kerolajn.
Ona na trotoar pokušava da prenese obrise slike Kupidona, Bendžamina Vesta. Ona priznaje da njena replika nije baš verna originalu, ali kaže da je i površina na kojoj je on slikao puno veæa. Ovo je jedan od idealnih dana za njen rad. Kerolajn istièe da je najgore kada upeèe sunce i kada je trotoar vreo pa joj prži tabane. Ona slika sve dok joj to vremenske prilike dozvoljavaju. Uèeæi na originalima izgradila je svoj valer boja. Radi ono što voli i što želi, na svoj posao nema apsolutno nikakvih primedbi.