Kolekcionari umetnièkih predmeta ponekad troše milione dolara za kupovinu vrednih dela i angažuju veoma skupe struènjake za proveru njihove autentiènosti. Ali i struènjacima se ponekad potkrade vešta kopija. Osim toga, ima i takvih umetnièkih dela za koja je veoma teško ustanoviti da li su prava ili lažna. Istraživaèi na univerzitetu Dartmur napisali su kompjuterski program koji može da pomogne u utvrdjivanju da li je neko likovno delo original ili falsifikat. Prilog je pripremila saradnica Glasa Amerike, Suzan Log.
Provera autentiènosti poèinje snimanjem digitalne fotografije slike, crteža ili grafike, kako bi se ustanovila karakteristièna tekstura i umetnikovi potezi rukom. Vodja tima istraživaèa na univerzitetu Dartmur, Hani Farid, kaže da kompjuter detaljno analizira snimak, kao što slièni programi detaljno analiziraju neèiji tekst.
"Kada su istraživaèi pokušali da utvrde autentiènost Šekspirovih soneta, analizirali su ranije tekstove za koje se smatra da ih je on napisao i statistièki ih uporedjivali sa tekstovima soneta. Analizirali su distribuciju reèi, dužinu reèenica, interpunkciju i slièno. Isto radimo i mi, odnosno statistièki uporedjujemo detalje slike", kaže Farid.
On dodaje da se tehnika zasniva na kompresiji velikih kompjuterskih fajlova kako bi se smanjila memorija koju zauzimaju. Tako je analizirana jedna umetnièka slika italijanskog renesansnog slikara Pjetra Perudjina, za koju struènjaci smatraju da ju je završio jedan od njegovih uèenika
"Razmotrimo majstora slikara i naèin na koji je on slikao. Verovatno je imao glatke poteze èetkicom, ravnomerne i nežne, praveæi vrlo elegantne linije. Kada drugi pokušavaju to da kopiraju linije su malèice talasaste, jer, kada pokušavate da oponašate tudje pokrete, to nikada ne ide sasvim ravnomerno. Ako sada napravite kompresiju digitalne slike majstora, fajl je mnogo manji zbog ravnih poteza èetkicom. Pošto studentov potez nije bio tako ravnomeran, program za kompresiju mora da zabeleži sve te jedva vidljive promene i fajl je zato veæi", istièe Farid.
Pošto su razlièiti delovi slike stvarali fajlove razlièitih velièina, Hani Farid i njegov tim zakljuèili su da su ih slikali razlièiti autori. Medjutim, kako i sami umetnici ponekad menjaju stil, Farid kaže da je njihov metod za kompjutersku analizu pouzdan samo za uski vremenski period.
"Ovaj metod ne govori ko je šta uradio, ali može da ustanovi doslednost. Mi možemo da kažemo na primer da li je u izradi neke slike uèestvovao jedan umetnik ili mu je neko pomagao", smatra Farid.
Hani Farid kaže da je opisani metod nedavno primenjen u analizi 13 crteža flamanskog slikara Petera Brojgela, kako bi se ustanovilo koji od njih su autentièni. Zakljuèci su se poklopili sa mišljenjima istorièara umetnosti. Tim sa univerziteta Dartmur se nada da æe njegova tehnologija, kada bude usavršena, postati standardna za utvrdjivanje autentiènosti likovnih umetnièkih dela širom sveta.