Paulova ostavka nije nikoga iznenadila, mada je bilo onih koji su verovali da bi on bio zainteresovan da ostane na toj funkciji. Moguænost dolaska umerenijeg palestinskog lidera, umesto nedavno preminulog Jasera Arafata, izgledala je kao šansa koju Pauel ne bi želio da propusti. On je tako nešto i sam nagovestio.
«Pružila se nova šansa na Bliskom istoku i predsednik Buš je o tome govorio. Nadam se da æu u narednih nekoliko nedjelja, biti u moguænosti da procenim potencijal ove nove prilike, koja je stvorena smræu predsednika Arafata», rekao je Pauel, svega nekoliko dana pre nego što je podneo ostavku.
Izaelski šef diplomatije Silvan Šalom, koji se sreo sa Pauelom nekoliko sati pošto je državni sekretar objavio da napušta položaj, rekao je da mu je žao što Pauel – dobar prijatelj Izraela i dobar prijatelj mira - odlazi.
Pretpostavlja se da Pauelova ostavka neæe mnogo uticati na amerièku politiku prema Izraelu i širem Bliskom istoku.
Bivši izraelski ambasador u Vašingtonu, Zalmon Šoval, kaže da Pauel, po njegovom mišljenju nije bio pro-palestinski nastrojen kako neki njegovi kritièari žele da ga prikažu. Šoval kaže da bi se pre moglo kazati da je Pauelov pristup situaciji na Bliskom istoku bio slièan pristupu Atej Dipertmentovih struènjaka za arapska pitanja, što samog Pauela ne èini baš velikim zagovornikom palestinskih interesa. Šoval kaže da se najnovije izjave predsjednika Buša u odnosu na politiku prema Bliskom istoku, u potpunosti podudaraju sa izraelskim gledištem – da Palestinci moraju oformiti demokratske institucije i raskinuti sve odnose sa teroristièkim strukturama. On takoðe kaže da Izraelu nisu potrebne meðunarodne konferencije ili specijalni izaslanici, što Palestinci uporno zagovaraju.
"I dalje æemo gledati realizaciju Šaronovog plana uklanjanja jevrejskih naselja, koji je u osnovi Šaronov i Bušov plan i jedini proces koji se trenutno odvija – to je u stvari proces koji æe biti osnova za svaki dalji razvoj dogaðaja", smatra Šoval.
Mahdi Abdul Hadi je direktor Palestinskog akademskog društva za meðunarodne studije. On takoðe ne oèekuje bitne promene ili bilo kakav napredak u smislu nastavka mirovnog procesa, ukoliko Vašington ne promeni svoje prioritete.
«Da li æe to biti Irak, pa Iran – kako to Šaron želi ili æe shvatiti da prioritet mora da budu Palestina i Izrael, odluèivaæe se ovdje, u Vašingtonu.»
Iako niko ne oèekuje neke znaèajne korake ka nastavku mirovnog procesa, palestinski èelnici èuli su u ponedjeljak i dobre vesti. Islamski džihad i Brigade muèenika Al Akse objavili su da æe u narednih 60 dana jednostrano obustaviti sve napade na Izrael, kako bi pomogli održavanje izbora za predsednika Palestinske samouprave.