Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src="http://www.voanews.com/mediastore/org_brookings_logo_10jun03_150_russian.jpg ">Panel diskusija u Istitutu Brukings: Partnerstvo u nevolji – šta je sledeæe za SAD i Evropu - 2004-11-15


Buduænost amerièko-evropskih odnosa, u svetlu novog èetvorogodišnjeg mandata predsednika Buša, ne prestaje da zaokuplja pažnju analitièara u Vašingtonu. U institutu Brukings održana je panel-rasprava pod nazivom: "Partnerstvo u nevolji – šta je sledeæe za SAD i Evropu" na kome su razmatrani problemi u odnosima na dve strane Atlantika, ali i razlike unutar same Evrope.

Umesto priželjkivane pobede senatora Kerija i obnove dobrih transatlantskih odnosa, pobeda predsednika Buša uèvrstila je uverenje Evropljana da su razlike izmedju njih i Amerikanaca sve dublje, smatraju uèesnici panela. Ivo Dalder, spoljnopolitièki struènjak Instituta Brukings kaže da je, kada je reè o buduænosti amerièko-evropskih odnosa pesimista u kraæem roku, a optimista na duže staze.

"Prvi razlog za moj pesimizam je što i pored èitave retorike koja potièe i iz republikanskih krugova, mislim da æe spoljna politika u naredne èetiri godine biti taèno ono što je rekao Džon Keri – još èetiri godine iste politike. Neæemo biti veæe strateške, taktièke, a iskreno – ni veæe promene u retorici. Umesto nastaviæe se isto - amerièka spoljna potlika koju vodi samouvereni predsednik, ubedjen u moæ SAD i èistoæu naših motiva, i uveren da kombinacija te moæi i èistoæe daje SAD pravo da rade šta smatraju da treba, a ostale zemlje mogu da ih slede u tome, ili ne, kako žele", rekao je Dalder.

On veruje da æe Evropljani ishod amerièkih izbora videti kao afirmaciju republikanskih vrednosti i pogleda na svet, kao dokaz da su pitanja religije, oružja i homoseksualnih brakova presudni èinioci u odluèivanju, te da su njihov i amerièki pogled na svet suštinski razlièiti.

Frensis Fukujama sa Univerziteta "Džons Hopkins" podseæa na sfere u kojima Amerika i Evropa imaju razlièite stavove, kao što su znaèaj medjunarodnih institucija, upotreba sile, religija u politièkom životu, pretnja terorizma, ili palestinsko-izraelski konflikt. On kaže da razlike odavno postoje ali da nisu bile tako izražene kao danas.

"Amerika je zemlja bez socijalista, Evropa bez republikanaca, a taèka poklapanja je politièki prostor koji zauzimaju Evropljani koji se zalažu za dobre evroatlantske odnose, i amerièke demokrate s druge strane. U hladnom ratu sve strane su se mogle dogovoriti oko zajednièke politike ali sada zajednièka stragegija mora da poèiva na preplitanju izmedju levog krila amerièke politike i desnog krila evropske politike, što nije stabilna platforma", kaže Fukujama i istièe da Amerikanci i Evropljani dele iste probleme i mogu da saradjuju posebno kada je reè o multikulturalizmu èija je dobra strana globalna saradnja, a drugo lice - jaèanje nacionalistièkih tendencija. "Evropljanima radikalni Islam preti iznutra mnogo ozbiljnije i teže nego Amerikancima kao spoljna pretnja. Pretnja vrednostima demokratije može biti vrlo ozbiljna i zato treba sesti i prièati o razlièitim strategijama", dodaje Fukujama.

Volter Rasel Mid iz Saveta za medjunarodne odnose smatra da i Evropljani i Amerikanci greše u pogledu pravca u kome se svet kreæe.

"Mislim da æemo, na kraju dana, i jedni i drugi biti vrlo razoèarani 21. vekom i svetom u kome živimo. Biæemo prinudjeni da smislimo neki odnos, neæemo biti zadovoljni jedni drugima niti ostatkom sveta, ali kao braèni par, koji zna da ne može da priušti sebi razvod, biæemo osudjeni na ne baš sreæan ali blizak odnos", smatra Mid.

On je naveo da deo Evrope sanja o trenutku kada æe ujedinjena Evropa i Amerika biti dva stuba svetske moæi sa dve strane Atlantika. On dodaje da se to neæe dogoditi dok Evropljani ne sprovedu radikalnu ekonomsku reformu, unaprede svoju odbranu i reše pitanja kulturne asimilacije i pada nataliteta. On je dodao da bi prijem Turske u EU, zbog njenog strateškog i geo-politièkog znaèaja, ojaèao Evropu.

Ivo Dalder podseæa da u Evropi besni debata izmedju onih koji žele snažnu i ujedinjenu Evropu koja bi bila partner SAD, i onih koji žele da Evropa bude protivteža Americi. Prvu opciju zagovaraju Francuska i Nemaèka, a drugu Britanija i neke manje zemlje. Kljuè za sve je kao i uvek Nemaèka, kaže Dalder, a ona poslednjih nekoliko godina ne vodi politiku kakvu treba da vodi velika sila. On na kraju preporuèuje i promenu u amerièkoj politici prema Evropi. On smatra da je snažna i ujedinjena Evropa dugoroèno u interesu SAD, èak i ako se ta Evropa nekad ne bude slagala s amerièkim odlukama.

XS
SM
MD
LG