Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src="http://www.voanews.com/mediastore/voatv_01April04_congress_150.jpg">Na izborima 2. novembra, republikanci su uspeli da uveæaju svoju prednost u oba doma Kongresa - 2004-11-12


Lideri stranke se nadaju da æe ojaèani novim senatorima i kongresmenima moæi da sprovedu politièki program predsednika Buša kada se Kongres u novom sazivu okupi u januaru. Ipak, kako novinar Glasa Amerike, Debora Tejt navodi u svom prilogu, taj cilj možda i neæe biti tako lako ostvariv.

Republikanci æe u novom senatu imati još èetiri mesta tako da æe njihova veæina porasti sa 51 na 55 od stotinu senatora. U Predstavnièkom domu, republikanci su dobili još najmanje èetiri mesta, što znaèi da æe imati najmanje 231. predstavnika od ukupno 435. Republikanska veæina u tom telu bi mogla dodatno da poraste pošto se u Luizijani 4. decembra održava drugi krug izbora za Predstavnièki dom.

Sa ojaèanom veæinom u oba doma Kongresa republikanci su izradili veoma ambiciozan program, ukljuèujuæi proširenje poreskih olakšica predsednika Buš, reformu sistema nadoknada pacijentiima u sudskim sluèajevima zbog pogrešnog leèenja, i ponovni pokušaj da se izdejstvuje odobrenje Kongresa za predlog ustavnog amandmana o zabrani brakova izmedju osoba istog pola, koji ima podršku Bele kuæe. Lider republikanske veæine u Predstavnièkom domu, Tom Dilej, osvrnuo se na neke od ovih ciljeva u govoru povodom svog reizbora.

«Vreme je da poènemo da razmišljamo o tome kako da ojaèamo našu ekonomiju time što æemo ukinuti preterano oporezivanje, preteranu regulativu i preterano sudsko sporenje što ju je sputavalo decenijama.»

Opozicione demokrate kažu da su spremne za saradnju sa predsednikom Bušom i njegovim republikancima, ali samo do odredjene taèke. Lider demokratske manjine u Predstavnièkom domu, Nensi Pelosi, kaže da se demokrate neæe ustruèavati da iznesu svoje stavove, naroèito kada republikanci preduzimaju pogrešne mere u Iraku, u poreskoj politici ili u pogledu budžetskog deficita.

«Predsednik je takodje obeæao da æe smanjiti porez na polovinu. Medjutim, posle izbora on je rekao da želi još veæe poreske olakšice i predložio je još jedno poveæanje limita za vladin dug. Demokrate æe nastaviti da se zalažu za fiskalnu odgovornost.»

Uprkos gubitku nekoliko mesta u Senatu, demokrate æe ipak imati moguænost da blokiraju zakonske predloge kojima se protive. Naime, republikanci u senatu nemaju 60 mesta koliko bi im bilo potrebno da blokiraju eventualne pokušaje demokrata da koriste taktike odugovlaèenja i time spreèe glasanje o pojedinim zakonskim predlozima. Republikanci takodje primeæuju da je odlazeæi lider senatske veæine, Tom Dešl, kojeg su nazvali «glavnim obstrukcionistom», prvi senator u poslednjih pola veka koji je poražen na izborima. Oni se nadaju da æe demokrate shvatiti Dešlov poraz kao upozorenje da biraèi ne žele da daju podršku onim senatorima koji blokiraju zakonske predloge. Medjutim, republikanci bi mogli da se suoèe i sa izazovima u sopstvenim redovima. Republikanski konzervativci ukljuèujuæi i takozvane «ponovo rodjene» hrišæane, koji su odigrali kljuènu ulogu u reizboru predsednika Buša, lobiraju za konzervativniji politièki program u drugom mandatu predsednika Buša. Medjutim, umereniji republikanci, naroèito oni koji æe se takmièiti za reizbor 2006. godine možda neæe želeti da otudje svoje izborne baze zalaganjem za suviše radikalnu politièku platformu. Republikanski senator iz Nebraske, Èak Hejgel, pozvao je, na primer, svoju stranku da pruži ruku demokratama, a predsednika Buša da predvodi u takvoj orijentaciji.

«Potrebne su nam obe strane. Potrebno je da u ovoj zemlji ostvarimo konsenzus u pogledu ciljeva. Samo predsednik može to da uradi. Ukoliko predsednik ispuni obeæanja koja je dao amerièkom narodu, kao i svetu, mislim da može da bude postignuto dosta toga.»

Naredni 109. kongres okupiæe se 3. januara.

XS
SM
MD
LG