Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src="http://www.voanews.com/english/images/columbia_university_monell_bulding_210_eng_4nov04.jpg ">Nauènici skeniraju svet iz Njujorške opservatorije - 2004-11-07


Nedaleko na sever, od Njujorka, u šumovitom predelu koji gleda na reku Hadson, nalazi se Zemaljska opservatorija "Lamont Doerti", u sastavu univerziteta Kolumbija. Kako je zabeležila saradnica Glasa Amerike Lea Krakinovski, tu observatoriju koristi više od 200 istraživaèa koji pokušavaju da otkriju razne tajne prirodnog sveta.

Od prouèavanja zemljotresa i vulkana do praæenja globalnih klimatskih promena, nauènici u opservatoriji "Lamont Doerti" prate planetu zemlju od njenih najveæih dubina do svemira, na svakom kontinentu i u svakom okeanu. Rad te institucije, koja se ubraja u vodeæe u svetu za prouèavanje planete, je dalekosežan. Na primer, jedan tim nauènika iz te opservatorije je prvi razvio savremene instrumente koji mogu pouzdano da naprave razliku izmedju nuklearnih eksplozija i prirodnih zemljotresa. Direktor opservatorije Majkl Pardi kaže da je to otkriæe promenilo odnos izmedju Sjedinjenih Država i bivšeg Sovjetskog Saveza.

"To je bila važna prekretnica, jer je tokom Hladnog rata, Sovjetski Savez za lokacije svojih nuklearnih proba koristio aktivna podruèja sklona zemljotresima. Sposobnost da se pravi razlika izmedju zemljotresa i nuklearne eksplozije zapravo je omoguæila sklapanje Sporazuma o zabrani nuklearnih proba, jer je verifikacija postala moguæa pa je to znatno doprinelo stabilnosti modernog sveta", kaže Pardi.

Dva nauènika u toj opservatoriji razvila su prvi kompjuterski model za predvidjanje atmosferske pojave zvane El Njinjo, koja predstavlja ciklièno zagrevanje mora duž zapadne obale Južne Amerike. Taj tradicionalno nepredvidivi trend zagrevanja može da izazove znatne globalne promene klime. Poèetkom ove godine nauènici su uspeli da izrade mapu El njinja za proteklih 150 godina. Majk Pardi kaže da je ovaj važan kompjuterski model omoguæio nauènicima da uspešno predvidjaju klimatske promene.

Nauènici pomenute opservatorije ne sede samo za svojim kompjuterima. Oni obilaze planetu u potrazi za odgovorima na prirodne zemaljske misterije. Doktor Robin Bel kaže da joj je trogodišnji rad na Antarktiku pomogao da razume iz prve ruke kako su se u praistoriji kontinenti razdvojili i kako je istopljeni materijal postao novo dno okeana. Ona je provela hiljade sati u malom avionu opremljenom specijalnim radarom, da bi, na svoje veliko iznenadjenje, ispod više od tri kilometra debelog sloja leda otkrila vulkane i jezera.

Opservatorija poseduje 73 metra dugaèak istraživaèki brod, nazvan Moris Juing, po èuvenom istraživaèu zemljotresa koji je pre pedeset godina bio jedan od osnivaèa opservatorije. Taj brod omoguæava istraživaèima da sakupljaju uzorke iz svih okeana i mora radi prouèavanja morskih struja, saliniteta ili podmorskog života. Pomenuti brod takodje ima sposobnost da sonarom snima reljef okeanskog dna.

Opservatorija "Lemont Doerti" rukovodi velikim ekspedicijama za istraživanja okeanskog dna, a pod njenom kontrolom je i nekoliko seizmièkih mreža na istoènoj obali Sjedinjenih Država kao i u udaljenim oblastima širom sveta.

XS
SM
MD
LG