Lilo Gonzales sa bendom na Sajmu za zdravstveno obrazovanje i regulisanje prava ilegalnih imigranata svira pesmu "No human Being is Illegal", u slobodnom prevodu ”Nijedno ljudsko biæe nije ilegalno“. Publiku uglavnom èine Meksikanci i ostali hispano-porekla, od kojih ga neki zovu aktivistom. Pa ipak, Gonzales sebe više voli da zove kulturnim radnikom koji putem muzike ljudima šalje pozitivne poruke.
“Ukoliko govorim o mladim ljudima, pokušam da im kažem šta treba da rade, taènije na neki naèin probam da im kažem da treba da se klome nevolje i bilo kakvih problema, a posebno bandi, nasilja i droge.”
Gonzalesova muzika takoðe govori o životu Latino imigranata.
“Muzika govori o njihovim problemima, pogotovo sa jezikom i papirima... Oni žive u ovoj zemlji bez Zeleka karte, èak i bez identifikacionog broja.”
Tokom 80-tih godina priošlog veka, zbog revolucija, graðanskog rata i likvidacija u centralnoj Americi, Lilo Gonzales je odluèio da izbegne iz regiona. Dve nedelje je putovao autobusom iz El Salvadora, preko Gvatemale i Meksika u Teksas.
“Putovali smo autobusom, imali smo veoma malo novca, spavali smo i jeli u autobusu. Bilo je zasita teško.”
Medjutim, po dolasku u Ameriku nevolje se nisu završile. Buduæi da nije znao jezik, Gonzales je dugo radio sve poslove koju bi mu se ukazali, a živeo je u montaznoj kuæici sa sedamnaestoricom zemljaka.
“Bilo je prepuno i prevruæe. Bilo je zaista preteško, ali smo znali da niko ne može da dodje i da nas ubije iz èista mira. Bili smo sigurni.”
Život se poboljšao kada je, zajedno sa još 2.7 miliona drugiih imigranata, Gonzales amnestiran odlukom Kongresa 1986.
Pošto je dobio prvu nagradu na nacionalnom takmièenju za Latino muzièare u Majamiju u Floridi 1990. godine, Lilo je primio bespovratnu sumu novca da objavi svoj CD. Gonzalesov sin Lilo Gonzales mlaði, koji je ilegalno ušao u Ameriku kada mu je bilo dve godine, takoðe je nedavno objavio svoj CD.
“Moj otac ima veliki uticaj na mene. Ordastao sam slušajuæi ploèe iz njegove kolekcije. Vodio je me na sve svoje koncerte, tako da ja sada sviram bombo, bubanj sa teleæom kožom.”
Ponekada otac i sin sviraju zajedno na zabavama na kojima se sakupljaju sredstva za Latino zajednicu. Luis Ajala, iz Silver Springa u Merilendu kaže:
“Oni su uèinili veoma mnogo za našu zajednicu, sviraju muziku koja ima jasnu poruku koju možemo da spoznamo iz perspektive zajednice. Obojicu ih volimo.”
Gonzalesov cilj je kroz muziku okupi ljude.
“Moj sledeæi korak je muzika koja æe pomoæi da se ljudima objasni da moramo da radimo zajedno kaiko bismo napravili bolji svet za buduæe genaracije.”
Lolo Gonzales, koji i predaje muziku deci predškolskog uzrasta u široj oblasti Vašingtona, se nada da æe deèica nauèiti i o latino-amerièkoj kulturi a do tada osvaja srca i tela onih koji vole njegovu muziku.