Urednik spoljnopolitièkog èasopisa "National Interest", Nikolas Gvozdev, prokomentarisao je predlog predsednika Srbije i Crne Gore Svetozara Maroviæa da se održi medjunarodna konferencija po uzoru na Dejton, na kojoj bi se rešilo pitanje Kosova. U razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinoviæem, Gvozdev je se osvrnuo i na druga pitanja.
"Medjunarodnu konferenciju bi trebalo održati upravo zbog toga što je kosovosko pitanje internacionalizovano od 1999, odnosno od intervencije NATO-a. Medjunarodna konferencija bi primorala zemlje koje su bile angažovane u vezi sa Kosovom i njegovim statusom da podrže odredjenu politiku i obezbede sredstva. To bi takodje bio naèin da se ukljuèe i susedne zemlje u razrešenju politièkih i teritorijalnih sporova, što bi u velikoj meri dovelo do regionalne stabilnosti. Održavanje medjunarodne konferencije bi možda bio jedan od najboljih naèina da neke zapadne zemlje konaèno preduzmu stvarne mere u zaštiti svih ljudi koji žive na Kosovu, a ne samo etnièke veæine", rekao je Gvozdev.
Kakav bi mogao da bude okvir pregovora na takvoj medjunarodnoj konferenciji?
"Pod pretpostavkom da se takva konferencija sazove u saglasnosti sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, pretpostavljam da bi na razgovorima uèestvovale vodeæe zemlje zapadne Evrope, SAD, Rusija i relevantne regionalne zemlje. Rezolucija 1244 bi trebalo da bude poèetna taèka pregovora u traganju za re[enjem kojim bi se poštovao teritorijalni integritet Srbije i Crne Gore, ali i razmotrio naèin da se reše drugi problemi, koji su izbili kao rezultat intervencije NATO-a."
Kakve bi mogle da budu posledice nejedinstvenog stava Beograda o predstojeæim izborima na Kosovu?
Mislim da je to potencijalno opasna situacija. Verujem da je važno da kosovski Srbi uèestvuju u izbornom procesu. Od martovskog nasilja na Zapadu preovladjuje sve veæe razumevanje za položaj Srba na Kosovu. Takodje je uoèeno da uprošæen pristup kosovskoj problematici, koji je dominirao u Vašingtonu, Londonu i drugde, nije bio zasnovan na realnosti. Ukoliko srpska zajednica ne bude uèestvovala na izborima, takva situacija bi je vratila u poziciju u kojoj je bila pre martovskog nasilja, kada je smatrana za stranu koja onemoguæava postizanje sporazuma. Medjutim, sasvim je razumljivo da su Srbi i manjine na Kosovu nezadovoljni prošlim izbornim procesom i sadašnjom situacijom. Medjutim, važnije je ostati angažovan u procesu i steæi poziciju kojom se utièe na uoblièavanje politièkih rešenja, nego pribegavati bojkotu i potpunom iskljuèenju iz pregovora.
Kakav je, prema vašem mišljenju, stav Bušove administracije prema izborima na Kosovu i razgovorima o konènom statusu te pokrajine?
"Bušova administracija i dalje podržava rezoluciju UN 1244, kojom se predvidja znaèajna autonomija Kosova u okviru Srbije i Crne Gore. U Kongresu postoje elementi koji se zalažu za nezavisnost Kosova, mada se uoèava da bi to moglo da dovede do velike destablizacije regiona. Sada se radi na pokretanju delotvornog pregovaraèkog procesa o konèanom statusu. Potrebno je da pre svega poènu pregovori, a da se zatim usvoje moguæe i praktiène solucije. Takodje se smatra da ne bi trebalo stvoriti presedan u vezi sa Kosovom koji bi se negativno odrazio po amerièke interese, ne samo na Balkanu, veæ i u drugim regionima, kao što je crnomorski, dok se razmatra pitanje konaènog statusa Gruzije, Jermenije i drugih kontroverznih oblasti. Administracija je stoga veoma oprezna u stvaranju novih presedana", zakljuèio je Gvozdev.