Urednik i izdavaè nedeljnog biltena “Bela kuæa” i domaæin televizijskog programa “Hronika Bele kuæe”, Luelin King (Llewellyn King) u razgovoru sa našim kolegom Brankom Mikašinoviæem govori o važnosti pedsednièkih debata i njihovom moguæem uticaju na ishod predsednièkih izbora.
Luelin King:Predsednièke debate su veoma važne. Amerièki politièki sistem nema nijedan drugi forum gde kandidati nastupaju zajedno i iznose svoja gledišta i polemišu. Te debate nisu kao debate u britanskom parlamentu gde se svakog dana ili najmanje jedanput nedeljeno pojavljuje britanski premijer, koji odgovara na pitanja poslanika (politièara). Kao što znate, tokom amerièke predsednièke kampanje kandidati se pojavljuju i daju izjave nezavisno i odvojeno. Negativna strana tih debata je da su možda postale i suviše važne.
Glas Amerike:Kakav je moguæi uticaj predsednièkih debata uzimajuæi u obzir ankete javnog mnjenja koje pokazuju da je trka tesna?
Luelin King:Uticaj je veliki, a situacija u Iraku se sada iskristalisala kao kljuèno pitanje. Ljudi se pitaju da li æemo ikada izaæi iz te zemlje. Da li je reè o angažmanu od 2, 5 ili 30 godina. Medjutim, pored tog spoljnoplitièkog pitanja, imate brojne unutrašnje probleme. To su budžetski deficit, poreska politika i socijalno i zdravstveno osiguranje, ukljuèujuæi visoku cenu lekova. To su, medjutim, teška i složena pitanja za debatu, suprotno Iraku, koji je svakodnevno u centru pažnje. Stoga mislim da debate mogu usmeriti deo biraèkog tela u jednom ili drugom pravcu.
Glas Amerike:Kakav uticaj bi debate mogle da imaju na biraèe koji se još neopredeljeni?
Luelin King:Postavlja se pitanje da li su gradjani koji se još nisu opredelili stvarno biraèi, s obzirom da se ova presednièka kampanja vodi skoro godinu dana i oni biraèi koji se do sada nisu odluèili verovatno nisu toliko ni zainteresovani za politiku. Mi možda stavljamo preveliki naglasak na one koji su neopredeljeni. U amerièkom politièkom sistemu, predsednik ima automatsko preimuæstvo, odnosno aktuelni predsednik bi trebalo da bude stvarno neefikasan da bi izgubio izbore. Buš je u dosta teškoj situaciji: izgubljen je veliki broj radnih mesta a Irak je u haosu. Opravdanja za ulazak u rat su se pokazala netaènim. Iraèani su veoma nezadovoljni amerièkom okupacijom. Ne verujem da Buš ima plan kako da reši iraèku situaciju, ali to nema ni njegov protivkandidat, Džon Keri. Stoga æe debate biti presudno važne da bi se stvarno uoèili stavovi i razlike u gledištima kandidata o važnim pitanjima.
Glas Amerike:Da li postoji neko presudno pitanje, pored Iraka, koje bi išlo u prilog jednom ili drugom kandidatu?
Luelin King:Radi se o tome da li Buš može da ukljuèi pitanje Iraka u svoj koncept rata protiv terorizma, ili je situacija upravo suprotna, da je Irak mesto gde se terorizam još više ojaèao. Mišljenja o tome su podeljena. Kritièari predsednika misle da je on pogoršao, umesto da je popravio situacuju oko terorizma. Niko u ovoj zemlji ne tvrdi da je invazija Avganistana bila loša ideja, veæ verovatno dobra, ali Irak je sasvim drugo pitanje posebno u odsustvu podrške saveznika. Debate æe donekle rasvetliti i to pitanje. Medjutim, kandidat Demokratske stranke Džon Keri nema jasno definisan program koji bi mogao ida iznese pred javnost. Amerikanci brinu o moguæem dugotrajnom angažmanu u Iraku. Pitanje je da li gradjani, odnosno biraèi, vide rat u Iraku kao suštinsko i presudno pitanje ili kao lošu politièku odluku. Ako Keri bude mogao da ubedi biraèe da je Buš doneo lošu odluku, on bi mogao da pobedi na izborima. Ako Buš može da ubedi biraèe da je reè o neizbežnom i nužnom nastavku rata protiv terorizma, on bi mogao da pobedi. Mislim da za sada predsednik Buš ima izvesnu prednost.