Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src=" http://pewagbiotech.org/events/0213/prestowitz.jpg">Klajd Prestovic autor knjige “Otpadnièka država: amerièki unilateralizam i neuspeh dobrih namera” - 2004-10-07


Po reèima gospodina Prestovica nije sluèajno da ne postoji pojam slièan amerikanizmu. U razgovoru za naš program Prestovic je objasnio zašto u svetu ne postoji, na primer, japanizam, evropeizam ili afrikanizam.

Prestovic:Amerikanizam ukratko predstavlja vrednosti i ideale Sjedinjenih Država, koji poèivaju na ideji neoutuðivih prava pojedinca, sistemu uprave zasnovanom na vladavini zakona, izabranoj vladi koja iskljuèivo služi interesima naroda i jedino odgovara narodu, kao i konceptu da svaki pojedinac ima pravo da u skladu sa svojim sposobnostima ostvaruje svoj lièni cilj. U širem kontekstu, amerikanizam predstavlja težnju ka ostvarenju globalnog demokratskog sistema u interesu globalnog mira. U razgovoru sa doslovce hiljadama ljudi raznih zemalja, uverio sam da nema tog naroda koji ne prihvata koncept amerikanizma.

Glas Amerike:Znaèi, nezadovoljstvo koje postoji odnosi se na amerièku politiku a ne na Amerikance?

Prestovic:Da,ljudi danas negativno reaguju na amerièku politiku koju smatraju jednostranom. Ljudi danas u Americi vide zemlju koja povlaèi poteze bez konsultacija i bez obzira na dramatiène posledice koje one mogu da imaju po druge zemlje. Sjedinjene Države danas sve više predstavljaju zemlju koja iz sebiènih nacionalnih interesa preduzima akcije ne osvræuæi se na potrebe i interese drugih naroda. Razumljivo je da na to reaguju negativno.

Glas Amerike:Da li je situacija danas gora nego za vreme vijetnamskog rata?

Prestovic:Stvari su danas drugaèije nego u vreme tog rata, koji dobro pamtim. Strasti su i tada bile snažne, ali gnev se odnosio samo na amerièko angažovanje u Vijetnamu. Danas u mnogim delovima sveta ljudi smatraju da Sjedinjene Države sprovode politiku koja je pogrešna u nizu pitanja. Problem je stoga mnogo širi nego u vreme Vijetnama.

Glas Amerike:Da li bi to moglo da se izmeni u sluèaju smene administracije?

Prestovic:Nezadovoljstvo je uglavnom usredsreðeno na Irak, kao i na neka druga pitanja poput Meðunarodnog kriviènog suda, protokola o klimatskim promenama iz Kjota, koje Amerika ne prihvata. Meðutim, želeo bih da podsetim da ni prethodna, Klintonova administracija nije ni pomišljala da amerièkom Kongresu podnese na ratifikaciju sporazum iz Kjota ili sporazum o uspostavljanju Meðunarodnog kriviènog suda. Neki meðunardoni sporazumi, kao što su oni o zabrani nagaznih mina i o kontroli prodaje malokalibarskog oružja nailazili su na otpor niz administracija, ukljuèujuæi Karterovu, pre mnogo godina. Mislim da je veoma važno istaæi da nesuglasice Amerike sa ostalim svetom nisu nastale sa Bušovom administracijom nego su nasleðene od ranije. Rekao bih da evropske zemlje u tom pogledu reaguju pomalo nerazumno. Mogao bih da nabrojim prilièan broj evropskih zemalja koje su u prošlosti preduzimale preventivne akcije. Podsetio bih i na vojne intervencije u Bosni i Hercegovini i Srbiji koje nisu bile odobrene rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Glas Amerike:Da li æe i buduæe amerièke administracije preuzeti Bušovu doktrinu unilateralizma?

Prestovic:Pre svega treba reæi da sve zemlje -- bilo da se radi o Americi, Nemaèkoj, Japanu ili drugima -- oduvek imaju pravo na odbranu od neposredne opasnosti. Bušova administracija je to pravo, koje se podrazumeva, pretvorila u eksplicitnu doktrinu, koja je proizvela negativne efekte. Bezizlazna siatuacija u Iraku je dokaz pogrešnosti te doktrine, koju sada smatram mrtvom. Ni Bušova administracije, a još manje neka nova administracija, više se neæe pridržavati te doktrine. U sluèaju drugog Bušovog mandata, uveren sam da æe stvari stajati drugaèija. Administracija veæ sada dobro zna da joj je potrebna pomoæ kako u Avganistanu, tako i u Iraku. Takoðe je zamolila Evropljane da pomognu u rešavanju pitanja Irana, i traži multilateralno rešenje za Severnu Koreju. Dakle, administracija je veæ preæutno priznala svoju grešku. Naravno da to neæe javno da saopšti, ali je to dokazala svojim najnovijim potezima.

XS
SM
MD
LG