Linkovi

Johanes Lin: Buduænost zapadnog Balkana zavisi od biraèa - 2004-10-05


Johanes Lin, viši saradnik Instituta Brukings donedavno je vršio dužnost zamenika direktora Svetske banke za Istoènu Evropu i Centralnu Aziju. Naša koleginica Jela Defranèeski zamolila je gospodina Lina da prokomentariše uspehe i promašaje u ekonomskim reformama Zapadnog Balkana. Johanes Lin se prvo osvrnuo na današnju situaciju:

JL: “Ostvaren je izvanredan uspeh. Pre svega veliki broj izbeglica vratio se u podruèja koje su ne tako davno bila etnièki oèišæena. Obnova tih podruèja je takoðe veæ uveliko u toku. Predratna energetska mreža je, na primer, u velikoj meri obnovljena izmeðu zemalja bivše Jugoslavije. Svetska banka je pokrenula projekat za obezbeðivanje transportnih linija od Turske, preko Bugarske, Makedonije, Srbije, Hrvatske sve do Zapadne Evrope. Makedonija i Albanija su, na primer, postigle dogovor o ekološkoj zaštiti Ohridskog jezera.

Srbija, koja je ne tako davno izašla iz rata, pokrenula je uspešan proces tranzicije, što smatram jednim od najvažnijih koraka za rehabilitaciju èitavog regiona. Dakle, Zapadni Balkan je ostvario krupne uspehe. No, nisu svi problemi rešeni. Vlasti su ukupno gledano i dalje nedovoljno efikasne i optereæene problemom korupcije. Nacionalizam je još uvek ideja vodilja glavnih politièkih stranaka što neminovno usporava ekonomsku reintegraciju regiona kao i brži priliv stranih ulaganja”.

JD: “Reklo bi se da se podruèje nalazi u zaèaranom krugu. Ekonomski razvoj je usporen zbog slabosti vlasti, dok jaèanje demokratije zavisi od bržeg ekonomskog razvoja. Šta bi u tom kontekstu bio Vaš savet?”

JL: “Glavni generator relativno brzih reformi u zemljama Srednje i Istoène Evrope bilo je obeæanje da æe na kraju tog puta biti primljene u Evropsku Uniju. Ja bih stoga savetovao vladama i biraèima u zemljama Zapadnog Balkana da potraže stranke, i ljude na vlasti za koje smatraju da æe sprovesti najefikasnije reforme -- ne samo privredne, nego socijalne, ekološke -- koje æe obezbediti da domaæi standardi budu izjednaèeni sa evropskim. Politièar koji to ne smatra prioritetom za svoju zemlju, i možda èak umanjuje bitnost približavanja evropskim integracijama, rekao bih, ne radi u korist bolje buduænost svog naroda.”

JD:“No, obeshrabruje èinjenica da Evropska Unija za sada ne razmatra ni datum poèetka razgovora o pridruživanju, na primer, Srbije i Crne Gore ili Bosne i Hercegovine”.

JL:“Da, to bi moglo da podstakne potpuno suprotne politièke posledice. No, ako uzmemo primer Turske koja dugo èeka na red, premijer Erdogan kao konstruktivan politièar uvek istièe da reforme koje turska vlada sprovodi nisu iskljuèivo zbog ulaska u Evropsku Uniju, nego zbog toga što smatra da je to na dobrobit turskog naroda. Znaèi oba cilja treba da budu prioritetna. Reforme koje pomažu oporavak i dalji razvoj zemlje, kao i mere za ispunjavanje uslova za pridruživanje Evropskoj Uniji. Oba koloseka se zapravo prepliæu i vode istom cilju.

Smatram da æe Srbiji biti potrebno još bar dve godine da u potpunosti prevaziðe breme bivšeg režima i probleme nastalih zbog desetogodišnjih konflikata, ekonomskih blokada i drugog. Priznajem biæe potrebno strpljenje i prilièan optimizam, ali veæ su ostvarene znatne promene. Strani kapital, poput nemaèkog i austrijskog uveliko je zainteresovan za investicije.

Znaci su, dakle dobri. No, politika bi mogla da se ispreèi i zakomplikuje rešavanje pitanja poput saradnje sa Haškim tribunalom, konaènog statusa Kosova i odnosa sa Crnom Gorom. Hteo bih još jednom da naglasim da samo graðani Srbije mogu da odrede buduænost svoje zemlje, jer oni su ti koji biraju ljude na èelu vlasti.

Nadam se da æe se u sve veæem broju opredeljivati za integraciju sa ostalom Evropom. Podsetio bih da više ni jedna evropska zemlja ne razmišlja o nacionalizmu, veæ o svom mestu u široj zajednici evropskih demokratija.”

XS
SM
MD
LG