U žargonu vatrogasaca “merdevine” oznaèavaju poznate vatrogasne kamione, koji zahvaljujuæi dugaèkim pokretni merdevinama dosežu do visokih spratova zapaljenih zgrada.
Žoakin Finiks igra Džeka Morisona, junaka èiji razvoj pratimo od poèetnika, do iskusnog vatrogasca. Da bi se upoznali sa ulogama, veliki broj glavnih glumaca prošao je veoma intenzivnu obuku sa pravim vatrogascima, tako da je na snimanju mogla da se koristi prava, a ne kompjuterski generisana, vatra.
“Zaista je bilo neobièno prolaziti obuku i suoèiti se sa puno strahova. Nikada ne prevaziðete strah, veæ nauèite da ga kontrolišete. To je ono što i vatrogasci naglašavaju – ako vas NIJE strah, onda ovim ne treba da se bavite. Mora da postoji doza straha i poštovanja prema vatri, sli strah nikada ne pobedite.”
Finiks napominje da su likovi u filmu prikazani kao stvarne osobe, a ne kao savršeni heroji.
Džon Travolta, koji igra komandanta vatrogasne jedinice “49. merdevine”, ukazuje da je susret sa stvarnim vatrogascima samo potvrdio njegova ranija ubeðenja:
“Znao sam da su to vrlo skromni ljudi, koji zaista nisu želljni da se na njih skreæe prevelika pažnja i koji sebe ne smatraju herojima. To me je ubedilo da oni zaslužuju pažnju i ovaj film.”
Reditelj Džej Rasel ukazuje da je sa oklevanjem prihvatio da režira ovaj projekat, kada mu je ponuðeno – samo nekih godinu dana posle teroristièkih napada izvršenih 11. septembra 2001.
“Da budem iskren, bio sam dosta skeptièan u vezi sa tim šta je bila stvarna motivacija da se ovaj film napravi. Moj ujak je bio vatrogasac 25 godina i nisam želeo da radim ovaj film, ako to nije bio iskren poduhvat, iz duše.”
Ipak, on ukazuje da je – radnja filma, koja je originalno trebala da se dogaða u Njujorku, pa potom preseljena u Baltimor – bila pod uticajem dogaðaja od 11. septembra.
“Naravno da je ovo priznanje vatrogascima koji su se žrtvovali 11. septembra, ali je ovaj film priznanje i oni vatrogascima koji su to èinili i pre i posle tog dana. Svet je taj datum video kao poseban, ali su to stvari sa kojima se borimo svaki dan. To je bila moja motivacija i to je bila prièa koju sam želeo da isprièam.”
Žoakin Finiks ukazuje da su glumci i cela ekipa podjednako oseæali potrebu da sve bude “baš kako treba.”
“Ako vatrogasci pogledaju ovaj film i dožive ga kao autentièan, to je sve što možemo da poželimo i to je mnogo važnije nego da li je film finansijski uspešan ili da li ga kritika prihvaæa. Zaista je bilo divno iskustvo kada smo odlazili u posete vatrogasnim jedinicama, kada smo se upoznali sa njima i kada bi nam se oni zahvaljivali što pravimo ovaj film. To do sada nikada nisam doživeo. Niko mi se nikada nije zahvalio zato što sam pravio film.”