"Koliko ja znam, Srbija danas ne saradjuje sa Haškim tribunalom. Srbija i trebalo da uputi u Hag optužene za ratne zloèine, pre svega Ratka Mladiæa. Medjutim, ukoliko Mladiæ ne može da se pronadje, mogu se naæi èetiri generala i još oko desetak optuženih koji bi takodje mogli da budu upuæeni u Hag. Srbija ne pokazuje želju da promeni svoj stav o tom pitanju, mada ima brojnih indikacija da predsednik Srbije želi da nešto uèini , ali ne i njen premijer", kaže u razgovoru za Glas Amerike, direktor Balkanske inicijative u Amerièkom institutu za mir, Daniel Server.
GLAS AMERIKE: Kakav bi mogao da bude dalji stav SAD i Evropske unije prema Srbiji i Crnoj Gori, ukoliko Ratko Mladiæ stvarno nije u Srbiji i vlasti ne mogu da ga pronadju?
SERVER: Ukoliko Ratko Mladiæ ne može da se pronadje, to æe se razumeti, kao što je to bio sluèaj sa hrvatskim generalom Antom Gotovinom. Medjutim, želim da vas podsetim da su hrvatske vlasti uputile u Hag sve optužene koje su mogle da pronadju. U Srbiji imate dosta optuženih, èije mesto boravka je poznato i potvrdjeno, i Srbija bi mogla da pokaže dobru volju i izabere opciju da te optužene uputi u Hag.
GLAS AMERIKE: Uoèi oktobarskih izbora na Kosovu, koji bi, po vašem mišljenju, bili razlozi da kosovski Srbi izadju na izbore ili odbiju da to uèine?
SERVER: Pre svega, želim apsolutno jasno da stavim do znanja da pitanje uèešæa kosovskih Srba na izborima nije pitanje kome se pridaje velika važnost u Vašingtonu. Amerièka administracija, bar ja tako mislim, greši kada nagoveštava da je to pitanje od velike važnosti za SAD; ono je u stvari od veoma male važnosti za SAD. Èak i samo pitanje Kosova nije tako važno u Vašingtonu. Ono sto je važno razumeti u vezi sa uèesæem kosovskih Srba na izborima jeste da ukoliko ne budu uèestvovali, njihov glas se neæe æuti u politièkim tokovima te pokrajine narednih nekoliko godina, a verujem da æe pitanje konaènog statusa biti rešeno u narednih nekoliko godina. Ako su kosovski Srbi savršeno zadovoljni glasom Beograda, koji bi ih zastupao, onda nema potrebe da glasaju. Medjutim, ako smatraju da je njihov interes nešto drugaèiji od Beograda, ja objektivno govoreæi, smatram da se dosta razlikuju od stava Beograda, onda bi bilo svakako bolje da kosovski Srbi glasaju, pošto æe, u protivnom, Beograd pregovarati u njihovo ime i oni æe, u tom sluèaju, morati da prihvate ishod tih pregovora. Sumnjam da bi to bilo u interesu kosovskih Srba. Nije u pitanju da li SAD žele ili ne da kosovski Srbi glasaju, pošto, kao što znate, veæina Amerikanca nije upoznata sa tim pitanjem, niti zna mnogo o tom regionu, veæ je u pitanju da li æe oni biti zastupljeni u razgovorima o konaènom statusu.
GLAS AMERIKE:Da li ima bilo kakvih promena u stavu medjunarodne zajednice u odnosu na pitanje ispunjavanja standarda pre statusa i na koncept decentralizacije Kosova?
SERVER: Postoji veliki interes za koncept decentralizacije. Evropa i SAD uoèavaju da decentralizacija mora da bude deo rešenja, kao što je to sluèaj sada u Makedoniji i Bosni i Hercegovini, kao i u samim SAD, gde imamo veoma decentralizovan sistem uprave. Medjutim, veliki interes za decentralizcaiju ne znaèi ublažavanje standarda pre statusa. Zapad se pridržava tog stava vrlo èvrsto. Medjutim, problem je u tome što se vi toga ne mozete pridržavati zauvek, pošto to neæe dozvoliti situacija na terenu. Èini mi se da pitanje konaènog statusa treba rešiti 2005. ili 2006. godine, najkasnije, a to æemo morati da uradimo èak i ako ne budu do savršenosti ispunjeni standardi, jer savršenost možda nije moguæe ni postiæi. Jedini standard koji stoji izmedju Kosova i konaènog statusa je tretman Srba i pripadnika drugih manjina. To je svakako najvažnije i nadam se da æe se Priština usredsrediti na to narednih nekoliko meseci, odnosno narednih godinu dana.