Rièard Diker, direktor Programa za meðunarodnu pravdu organizacije Hjuman Rajts Voè, prati suðenje Slobodanu Milošviæu pred Haškim tribunalom. Po njegovim reèima, Miloševiæev novo postavljeni branilac Stiven Kej sprovešæe izuzetno energiènu odbranu bivšeg jugoslovenskog predsednika:
“Stivena Keja smatram izuzetno sposobnim pravnikom. Oèekujem da æe izneti najjaèu moguæu argumentaciju protiv haških tužilaca. Pravda i jeste ulaganje stvarnog napora da se putem èinjenica ustanovi istina .”
Svedoèenje Smilje Avramov, po Dikerovoj oceni, je oèigledno pokušaj direktnog osporavanja tvrdnje Tužilaštva da su ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, bili u funkciji stvaranja Velike Srbije. Bitno je da sudsko veæe Haškog tribunala èuje i tu vrstu argumentacije, smatra Diker. No, on dodaje da na osnovu onog što se èulo od drugih svedoka, tvrdnje gospoðe Avramov ne deluju ubedljivo. Naš sagovornik se osvrnuo i na moguænost da branilac Stiven Kej pozove kao svedoke neke od meðunarodnih funkcionera.
“Gospodin Kej æe prosuditi da li takvi svedoci mogu izneti bilo kakve dokaze ili èinjenice u odbranu Miloševiæa. Ukoliko bi njihovo svedoèenje bilo iskljuèivo u politièko-propagandne svrhe, mislim da ne bi bilo primereno ni za Keja niti za bilo koga drugog da traži takve svedoke. To ne bi bilo u službi pravde. Svedoèenje treba da bude usredsreðeno na dokaze o nevinosti ili krivici Miloševiæa u vezi sa vrlo konkretnim delima”, kaže Diker.
Gospodina Dikera, koji prati i pripreme za suðenje Sadamu Huseinu, upitali smo da prokomentariše èinjenicu da æe bivšem iraèkom lideru biti suðeno u Iraku, dok se Miloševiæu sudi pred meðunarodnim tribunalom iako su vlasti u Beogradu tražile da mu se sudi pred domaæim sudom:
“Mislim da se pitanje odnosi na fundamentalnu nedoslednost, ako ne i hipokriziju politike amerièke vlade prema pitanju zakona i pravde. Lièno smatram da je bilo poptuno ispravno suditi Miloševiæu pred meðunarodnim tribunalom. Mislim da je žrtvama njegove politike i zloèina koji se sa njim povezuju, bilo važno da on bude izveden pred taj sud. Smatram da bi Sadamu Huseinu, zbog prirode zloèina za koje je optužen, takoðe trebalo suditi pred meðunarodnim sudom, a ne pred sudom koji Sjedinjene Države podržavaju u Iraku. I Srbija i Irak poseduju organe pravosuða, koji bi bili sposobni da obave suðenje u skladu sa meðunarodnim standardima. Ali dela za koja su optuženi Miloševiæ i Sadam tako su teška da vreðaju opštu ljudskost i èoveènost, ne samo njihov narod”, smatra Diker.
Visoki zvaniènik Hjuman rajts voèa imao je priliku da u Beogradu razgovara sa predstavnicima ministarstva pravde i organa pravosuða. On kaže da je bio iznenaðen spremnošæu sudija i tužilaca da pokrenu postupak protiv osoba optuženih za ratne zloèine:
“Osetio sam da postoji stvarna želja, kod nekih sudija i tužilaca sa kojima sam razgovarao, da ispune svoj zadatak i na osnovu zakona Srbije sude jednom broju zvaniènika optuženih za ratne zloèine. No, pored tog utiska da je reè o predanim profesionalcima, shvatio sam da su svi oni suoèeni i sa problemom da najviše vlasti nisu spremne da ih podrže u tom poslu. Sa njima ne saraðuje, na primer, Ministarstvo unutrašnjih poslova, èiji su neki pripadnici upleteni u pojedine zloèine koje se istražuju. Jedan od krupnijih problema je pitanje zaštite svedoka. Svedoci sa Kosova i iz Hrvatske oklevaju da se pojave na sudu u Srbiji jer se plaše za bezbednost sebe i svojih porodica”, ocenjuje direktor Programa za meðunarodnu pravdu organizacije Hjuman Rajts Voè.
Na kraju razgovora, gospodin Diker je izrazio nadu da æe uskoro moæi ponovo da poseti Beograd.