Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src="http://www.state.gov/cms_images/gmf1002.jpg">Ronald Azmos: Veze Amerikanaca i Evropljana treba graditi na potpuno novim osnovama - 2004-08-27


Ukoliko na predstojeæim amerièkim izborima, demokrata Džon Keri bude izabran za predsednika, transatlantsko partnerstvo bi moglo veoma brzo da oživi smatra Ronald Azmos, viši saradnik Nemaèkog Maršalovog fonda i bivši visoki funkcioner Stejt Dipartmenta zadužen za amerièko-evropska pitanja.

Ronald Azmos:Ukoliko doðe do promene administracije i promene politike, postoje dobri izgledi da se odnosi transatlantskih partnera ne samo obnove nego izgrade na novim osnovama. Lièno smatram da nije dovoljno da se poremeæeni odnose krpe, nego je potrebno da se - kako bih rekao -- amerièko-evropski odnosi iznova osmisle i prilagode novom dobu. Mislim da bi do toga moglo pre da doðe pod administracijom Džona Kerija, nego Džordža Buša. Sjedinjene Države treba Evropljanima jasno da predoèe da æe se prema njima ponašati kao prema ravnopravnim partnerima. Evropljani su, u meðuvremenu, postali svesni novih opasnosti u svetu. I jaz koji postoji izmeðu dve strane Atlantika nije rezultat neslaganja o novim meðunarodnim izazovima, veæ o naèinu na koju treba rešavati te nove teškoæe i da li æemo ih savlaðivati udruženim snagama. Uveren sam da bi nova administracija koja bi ponudila osmišljen plan, naišla na veoma dobar odziv - bar kod veæine u Evropi”.

Glas Amerike:Mogu li se transatlantski odnosi preobraziti?

Ronald Azmos:Mislim da treba da pružimo mnogo energiènije pomoæ Evropljanima da ostvare svoj glavni prioritet, odnosno projekat Evropske Unije. Logièna posledica toga bi bila da Sjedinjene Države poènu da komuniciraju sa Briselom kao evropskim centrom sa kojim izgraðuju strateški politièki odnos usredsreðen na takozvanu “meku”, a ne vojnu moæ koja je kljuèna za rešavanje velikog broja problema u svetu. Takoðe je potrebno da se izvrši dalja transformacija NATO-a, kako bi mogao da deluje izvan Evrope. Amerika, pri tom, mora politièki i psihološki da obnovi svoju moralni autoritet. Najveæa greška predsednika Buša je što ne uviða da Evropljani nemaju ništa protiv jakog amerièkog predsednika, koji amerièku moæ koristi za ostvarenje zajednièke vizije sveta. Uostalom, svako voli da uza sebe ima jakog saveznika. Meðutim, predsednik Buš je amerièke ciljeve definisao vrlo usko. Evropski premijer ili predsednik ne može da se obrati svom parlamentu i kaèe da æe stati uz Ameriku da bi branio amerièke interese. Ali, može da kaže da stoji uz Ameriku da bi odbranio zajednièke interese, jer na isti naèin procenjujemo današnje pretnje, delimo zajednièku strategiju i slažemo se oko pristupa u rešavanju zajednièkih problema. Takva politika važila je preko pola veka. Iako je tokom 90-tih, odnosno tokom sukoba na Balkanu skoro bila dovedena u pitanje, uspeli smo ne samo da oèuvamo nego da zapoènemo širenje kako NATO-a tako i Evropske Unije. Nažalost, sva dobra volja koju smo kao zemlja imali nakon teroristièkih napada 11. septembra, potpuno je protraæena i sada smo tu gde smo.

Glas Amerike:Šta Evropljani sa svoje strane treba da uèine?

Ronald Azmos:Evropljani treba da preuzmu svoj deo odgovornosti, a ne da ostanu na marginama dajuæi nam savete kako treba da preduzmemo druge i bolje korake. Mogli bi sami da izrade plan i razmišljaju o sredstvima koja mogu da izdvoje za rešavanje tih pitanja. Evropa se, nažalost, i dalje bavi iskljuèivo sobom. Mislim da æe tako ostati sve dok Evropa ne stekne poverenje u sopstveni projekat jaèanja Evropske Unije. Podsetio bih da je Bliski Istok mnogo bliži evropskim granicama, nego našim. Sva današnja žarišta su takoreæi na pragu Evrope. Ukoliko stvari krenu na gore, posledice æe biti mnogo teže po Evropu nego Ameriku. Stoga je u interesu Evrope da preuzme svoju pravu ulogu u partnerstvu sa nama.

XS
SM
MD
LG