Linkovi

Ronald Azmos: Administracija Džona Kerija bi se aktivnije angažovala na Balkanu - 2004-08-25


RA: “Ako pogledate mapu sveta na kojoj se vide problematièna podruèja prvo vidite Balkan, potom region oko Crnog mora, Kavkaz, Ukrajinu i Rusiju. Smatram da sve dok Balkan bude pritisnut nerešenim problemima, ni Amerikanci, ni Evropljani, neæe moæi da u potpunosti usmere pažnju na druga podruèja, pa èak i na pitanja koja su tako važna kao što su Irak, Avganistan, i Iran.

Ako budemo mogli da se vratimo, i na uspešan naèin dovršimo posao na Balkanu, mislim da bi to za Evropljane bio veliki politièki, pa i psihološki podstrek. Bio bi to i izuzetno važan podstrek za obnavljanje tradicionalnih transatlantskih veza, i za preformulisanje nove, zajednièke evro-atlantske spoljnopolitièke strategije. Sreðivanje prilika na Balkanu u tome igra veoma važnu ulogu.

Ukoliko Džon Keri u novembru bude izabran za predsednika, to æe podruèju ponovo biti jedan od regiona od prioritetnog znaèaja.“

GA: “Kakvu konkrentu inicijativu predviðate?”

RA: “Ne zna se kako bi taèno izgledala administracija Džona Kerija, ali oèigledno je da bi neko kao što je Rièard Holbruk voleo da se vrati i završi posao zapoèet u Dejtonu. To isto važi za senatora Džoa Bajdena koji je i dalje veoma angažovan. Dakle, meðu demokratama postoji veliki broj ljudi koji su bili anagažovani na pitanju Balkana, i koji veoma glasno ukazuju da je pogrešno što je Amerika poslednjih godina to podruèje zapostavila”.

GA: “Kako ocenjujete sadašnju situaciju na Balkanu?

RA:“Sa Balkanu dolazi puno dobrih, ali i loših vesti. Loši su bili martovski dogaðaji na Kosovu. U meðuvremenu, bilo je dobrih izbornih rezultata. No, u celini gledano, u pozitivno se može ubrojiti uspešna izgradnja civilnog društva, privredne reforme koje su u toku, obnova u zemljama koje su prošle rat. Hrvatska je, na primer, ostvarila krupne korake u nastojanju da se pridruži Evropi. Slovenija je punom smislu deo Evrope, veæ smo zaboravili da je ikada bila deo bivše Jugoslavije. U svim tim zemljama, uslovi su danas mnogo bolji nego èak pre samo pet godina.

To je postignuto najviše zahvaljujuæi samom procesu približavanja Evropskoj Uniji. I to je, mora se priznati, gotovo iskljuèiva zasluga Evopljana. Uloga Amerika bila je marginalna. U sadašnjem trenutku, meðutim, nedostaje ono što nazivam “ekvivalentom novog Dejtona”, bolje reæi snažan diplomatski napor u pravcu privoðenja kraju posla na Balkanu.

Potrebno je da amerièki predsednik i evropski lideri jasno predoèe da se preostali problemi, kao što je Kosovo, bezuslovno moraju rešiti. Na sve lokalne aktere treba izvšiti, ako je potrebno i najjaèi pritisak, jer do sporazuma mora doæi. Mislim da Sjedinjene Države tom procesu mogu da daju svoj autoritet i pomoæ”.

GA: “Zbog èega je važno da Radovan Karadžiæ i Ratko Mladiæ budu izruèeni Hagu?”

RA: “Skandalozna je èinjenica da su njih dvojica još uvek u bekstvu. Nadam se da æe ih Amerikanci i Evropljani pomoæu obaveštajnih podataka i vojnih snaga koje imaju u regionu pronaæi i privesti pravdi. To jednostavno mora da se obavi. Oèigledno smo pogrešili što od poèetka nismo preduzeli energiènije mere, jer njihova predaja je preduslov da bi se zadovoljila pravda, i takoðe, uslov bez kojeg te zemlje ne mogu da se odvoje od prošlosti i okrenu buduænosti.

Dodao bih, da sve dok su njih dvojica na slobodi, i mi i Evropljani, izgledamo smešni.

Karadžiæ i Mladiæ se terete za ratne zloèine. Oni tvrde da su nevini. Rekao bih da utoliko pre treba održati suðenje. Sud æe izneti optužnice, a oni æe imati priliku da dokazuju da optužbe nisu taène. Njih dvojica nisu obièni graðani, oni su planirali etnièko èišæenje i genocid. U Bosni se i još uvek otkrivaju nove masovne grobnice. Za to su, prema optužnici, odgovorni Karadžiæ i Mladiæ. Njihova predaja tribunalu, jednostavno je, nezaobilazna. Bez toga nema pravde, koja je -- po mom mišljenju -- kljuèna da bi te zemlje mogle da krenu dalje.”

GA: ”Kako bi Džon Keri, ako udje u Belu kuæu, popravljao transatlantske odnose?“

RA: “Ukoliko doðe do promene administracije i promene politike, postoje dobri izgledi da se odnosi transatlantskih partnera ne samo obnove nego izgrade na novim osnovama. Lièno smatram da nije dovoljno da se poremeæeni odnose krpe, nego je potrebno da se - kako bih rekao -- amerièko-evropski odnosi iznova osmisle i prilagode novom dobu.

Mislim da bi do toga moglo pre da doðe pod administracijom Džona Kerija, nego Džordža Buša. Sjedinjene Države treba Evropljanima jasno da predoèe da æe se prema njima ponašati kao prema ravnopravnim partnerima. Evropljani su, u meðuvremenu, postali svesni novih opasnosti u svetu. I jaz koji postoji izmeðu dve strane Atlantika nije rezultat neslaganja o novim meðunarodnim izazovima, veæ o naèinu na koju treba rešavati te nove teškoæe i da li æemo ih savlaðivati udruženim snagama.

Uveren sam da bi nova administracija koja bi ponudila osmišljen plan, naišla na veoma dobar odziv - bar kod veæine u Evropi”.

GA: “Mogu li se transatlantski odnosi preobraziti?”

RA: “Mislim da treba da pružimo mnogo energiènije pomoæ Evropljanima da ostvare svoj glavni prioritet, odnosno projekat Evropske Unije. Logièna posledica toga bi bila da Sjedinjene Države poènu da komuniciraju sa Briselom kao evropskim centrom sa kojim izgraðuju strateški politièki odnos usredsreðen na takozvanu “meku”, a ne vojnu moæ koja je kljuèna za rešavanje velikog broja problema u svetu.

Takoðe je potrebno da se izvrši dalja transformacija NATO-a, kako bi mogao da deluje izvan Evrope. Amerika, pri tom, mora politièki i psihološki da obnovi svoju moralni autoritet. Najveæa greška predsednika Buša je što ne uviða da Evropljani nemaju ništa protiv jakog amerièkog predsednika, koji amerièku moæ koristi za ostvarenje zajednièke vizije sveta. Uostalom, svako voli da uza sebe ima jakog saveznika.

Meðutim, predsednik Buš je amerièke ciljeve definisao vrlo usko. Evropski premijer ili predsednik ne može da se obrati svom parlamentu i kaèe da æe stati uz Ameriku da bi branio amerièke interese. Ali, može da kaže da stoji uz Ameriku da bi odbranio zajednièke interese, jer na isti naèin procenjujemo današnje pretnje, delimo zajednièku strategiju i slažemo se oko pristupa u rešavanju zajednièkih problema.

Takva politika važila je preko pola veka. Iako je tokom 90-tih, odnosno tokom sukoba na Balkanu skoro bila dovedena u pitanje, uspeli smo ne samo da oèuvamo nego da zapoènemo širenje kako NATO-a tako i Evropske Unije. Nažalost, sva dobra volja koju smo kao zemlja imali nakon teroristièkih napada 11. septembra, potpuno je protraæena i sada smo tu gde smo.”

GA: “Šta Evropljani sa svoje strane treba da uèine?”

RA: “Evropljani treba da preuzmu svoj deo odgovornosti, a ne da ostanu na marginama dajuæi nam savete kako treba da preduzmemo druge i bolje korake. Mogli bi sami da izrade plan i razmišljaju o sredstvima koja mogu da izdvoje za rešavanje tih pitanja. Evropa se, nažalost, i dalje bavi iskljuèivo sobom. Mislim da æe tako ostati sve dok Evropa ne stekne poverenje u sopstveni projekat jaèanja Evropske Unije.

Podsetio bih da je Bliski Istok mnogo bliži evropskim granicama, nego našim. Sva današnja žarišta su takoreæi na pragu Evrope. Ukoliko stvari krenu na gore, posledice æe biti mnogo teže po Evropu nego Ameriku. Stoga je u interesu Evrope da preuzme svoju pravu ulogu u partnerstvu sa nama.”

XS
SM
MD
LG