Na dvadeset osmim Olimpijskim igrama u Atini takmièe se sportisti iz preko dve stotine zemalja. Medju njima je i više od pet stotina Amerikanaca koji se takmièe u preko dvadeset sportskih duisciplina. Za amerièke sportiste, rekao je predsednik Buš, mesto u Olimpijskom predstavlja ”kulminaciju godina provedenih na treninzima i takmièenjima.”
”Oni su dokaz da upornost i timski rad mogu da pomognu u postizanju viših ciljeva. Oni se takmièe èasno, ponašaju se skromno i èitavom svetu služe kao ambasadori mira i dobre volje. Ukazujuæi poštovanje svakom takmièaru, oni pokazuju poštovanje Amerike prema svetu i služe kao nadahnuæe za sve nas.“
U Grèkoj, rekao je predsednik Buš, ”Olimpijada se vratila svojoj antièkoj postojbini i mestu rodjenja demokratije“.
”Ove igre održavaju se u izazovnom momentu za svet, ali mi ipak imamo razloga za veliku nadu. Na ceremoniji otvaranja igara, tim Sjedinjenih Država marširao je pored takmièara i takmièarki iz Avganistana i Iraka, zemalja koje su pre èetiri godine znale samo za tiraniju i ugnjetavanje. Radjanje slobode u Avganistanu i Iraku menja život u tim zemljama, a njen efekat æe se širiti daleko van granica tih zemalja.“
”Po prvi put u istoriji“, rekao je predsednik Buš, ”ljudi svuda u svetu videæe sportistkinje u dresu Avganistana“. Što se tièe Iraka, njegov dvadeset devetoèalni olimpijski tim neæe više biti predmet iživljavanja brutalnog sina Sadama Huseina, Udaja, koji je bio poznat po tome da je muèio iraèke sportiste kada nije bio zadovoljan njihvim rezultatima. Predsednik Buš je naveo reèi kojima je jedna iraèka atletièarka opisala svoje izglede:“
”Neko ko se takmièi samo za sebe nije postigao ništa. Ja želim da predstavljam svoju zemlju.“ Taj isti duh, rekao je predsednik Buš, motiviše sportiste iz zemalja širom sveta. ”Uèešæem u prijateljskom takmièenju,” rekao je on, ”svi olimpijski takmièari šalju poruku da su sloboda i nada daleko moæniji no terorizam i oèajanje“.