Svuda u svetu, na kopnu i ispod mora, polažu se optièki kablovi kojima telefonski i kompjuterski signali, pretvoreni u svetlosne impulse, putuju brzinom svetlosti. Ali èitava internet mreža još je daleko od te super brzine. Najveæu prepreku predstavljaju prekidaèi.
Naravno, ne onakvi kakve imate na zidu ili na šporetu, veæ elektronski prekidaèi u uredjajima odgovornim za preusmeravanje signala sa jedne brze mreže na drugu. U suštini, to su tranzistori koji svetlosne signale pretvorene u elektronske, preusmeravaju u potrebnom pravcu. Signali se zatim ponovo pretvaraju u svetlosne i tako putuju kroz dugaèka staklena vlakna.
Ako na tom putu signal treba da prodje kroz 15 ili 20 prekidaèa, kašnjenje je nenadoknadivo.
Sreæom, najnovija istraživanja u oblasti nanotehnologije obeæavaju da bismo uskoro mogli da imamo optièke prekidaèe, koji bi bili u stanju da prelaze iz otvorenog u zatvoreno stanje i obratno za jedan bilioniti deo sekunde.
Nauènici su uspeli da na tanak film od specijalnog polimera zalepe molekule bogate elektronima, sa dovoljno elektriènog naboja za preusmeravanje fotona svetla u jednom ili drugom pravcu.
Oni ipak upozoravaju da bi za istinsko dostizanje brzine svetlosti bilo potrebno imati i optièki kompjuter, što je za sada samo na nivou teorije. Medjutim, istraživanja u svetlosnoj tehnologiji napreduju krupnim koracima, kao istraživanja na polju poluprovodnika pre nekoliko decenija.