Linkovi

Mark Mediš: Kerijeva administracija bi ponovo stavila naglasak na Balkan i njegovu integraciju u EU - 2004-08-18


Bivši specijalni pomoænik predsednika Džordža Buša starijeg i direktor ruskog, ukrajinskog i evropskog odeljenja u Savetu za nacionalnu bezbednost, Mark Mediš, i dalje je vrlo aktivan na amerièkoj politièkoj sceni. U razgovoru sa našim saradikom Brankom Mikašinoviæem, g. Mediš se osvrnuo na neke indikacije moguæe politike Demokrata i Republikanca prema Srbiji i Crnoj Gori.

MEDIŠ:Mislim da treba iz istorijske perspektive sagledati politiku SAD prema Balkanu i Srbiji i Crnoj Gori poslednjih 10 do15 godina. Ta politika je prošla kroz fazu evolucije, ali i kontinuiteta. SAD su, bez obzira da li je reè o Demokratama ili Republikancima, veoma predane integraciji bivših jugoslovenskih republika i država naslednica u Evropsku uniju i globlani politièki, finansijski i ekonomski sistem. SAD imaju jak nacionalni bezbednosni interes da region jugoistoène i jugozapadne Evrope bude prosperitetan i stabilan. Istvoremeno, treba uoèiti razlike u stilu i suštini politike predsednika Buša prema Balkanu. Svedoci smo da Bušova administracije ne smatra Balkan kao prioritetno pitanja u svojoj spoljnoj poltici i veæ ga razmatra u kontekstu indirekntog angažmana, preko Evrope. Ne mislim da se Bušova politika prema Balkanu može tumaèiti kao neuspeh, ali nije bila ni neki veliki uspeh. Kerijeva administracija bi ponovo stavila naglasak na Balkan, odnosno veoma se aktivno angažovala u nastojanju da se obebzedi integracija svih regionalnih zemalja, ukljuèujuæi Srbiju i Crnu Goru, u Evropu.

GLAS AMERIKE:Neki analitèari smatraju da bi Kerijeva adminsitaicja, u vezi sa Balkanom, mogla da jednostavno nastavi spoljnu politiku bivšeg predsednika Bila Klintona?

MEDIŠ:Potpuno je razumljivo da u Srbiji i Crnoj Gori postoji odbojnost prema politici Klintonove adminsitracije u odnosu na tu zemlju. Medjutim, treba se setiti da se srpski narod sam oslobodio režima Slobodana Miloševiæa i to je ono što SAD duboko cene i podržavaju. Incijativa srpskog naroda da izabere put integracije u Evropu, Zapad i trans-atlanske institucije, je ono što æe SAD podržati, bez obzira da li je reè o Republikanskoj ili Demokratskoj administraciji. Mogu vam reæi da rukovodstvo Demokratske stranke gaji ogromno poštovanje prema Srbiji zbog velikog i uspešnog zaoketa u ekonomiji i politici protkelih nekoliko godina. A to SAD žele da podrže u najveæoj moguæoj meri.

GLAS AMERIKE:Kakva bi mogla da bude politika Demokrata, s jedne strane, i Republikanaca, s druge, prema Kosovu?

MEDIŠ:Ne želim da govorim o razlikama u gledištima izmedju dve stranke, jer one ne postoje. U suštini, u SAD postoji dvostranèki konsenzus o potrebi stabilizacije i normalizacije situacije na Kosovu. Pod tim podrazumevamo jasnu autonomijiu Kosova, ali i jasnu zaštitu manjina i njihovih prava. SAD - i Republikanci i Demokrate - predani su procesu koji je fer i realan u ostvarenju tog cilja.

GLAS AMERIKE:Na kraju, možete li nam izneti vaše lièno mišljenje o stavu Demokratske stranke u pogledu nezavisnosti Kosova?

MEDIŠ:Moja lièna oèekivanja su da æe bilo demokrate ili republikanci, koji se budu suoèili sa pitanjem konaènog statusa Kosova, razmatrati sve opcije na stolu, jer ništa nije iskljuèeno, sudeæi po ranijim razgovorima i sporazmima o statusu Kosova, ukljuèujuæi neki vid suvereniteta. Medjutim, Vašington i evropske prestonice sa pravom insistiraju na nekim fundamentalnim naèelima pre nego što poènu razgovori o konaènom statusu. Naime, na Kosovu bi trebalo da postoji funkcionalna i delotvorna uprava, što sada nije sluèaj. Jasno je da je UNMIK možda dosegao kraj svog korisnog života. Ali, tim više, sada se postavlja pitanje kakva bi trebalo da bude administrativna sturktura u toj pokrajini i smatramo da je kritièno da se veæa ovlašæenja prebace na lokalnu upravu, kako kosovskih Albanca, tako i Srba i drugih manjina. mmd

XS
SM
MD
LG