Ljudska biæa su kolonizovala gotovo svaki kutak planete, od zona sa umerenom klimom do polarnih regiona, pustinja i visokih planina. Sada nauènici istražuju kako su ljudi osvojili zone na visokim nadmorskim visinama i pokušavaju da utvrde da li je ljudsko telo prilagodljivo u onoj meri u kojoj je to ljudska tehnologija.
Na visokim planinama, penjanje je težak posao, ali je obièno hodanje za ljudski organizam još teže, nego kada se to radi na nultoj nadmorskoj visini. To je zato što se vazduh, sa poveæanjem nadmorske visine, proreðuje, što izaziva trošenje veæe kolièine kiseonika - sa svakim udisajem. Nedostatak kiseonika u organizmu izaziva visinsku bolest ili hipoksiju. Najnovija istraživanja na ispitanicima iz tri razlièite grupe ljudi, koji žive na velikim nadmorskim visinama, mogla bi da dovedu do novih otkriæa u ljudskoj evoluciji. Mark Aldenderfer, antropolog sa Univerziteta južne Kalifornije u Santa Barbari, ispitivao je kako se roðeni Tibetanci navikavaju na svoju prirodnu okolinu.
«Tibetanci se suoèavaju sa hipoksijom tako što brže dišu, drugim reèima, unose više kiseonika u pluæa i sprovode ga mnogo brže kroz ceo sistem», objašnjava ovaj antropolog, dodajuæi da, na primer, u južnoamerièkim Andima, ljudi razvijaju potpuno drugaèiju biološku strategiju", kaže Mark Aldenderfer, antropolog i dodaje:
«Ljudi na Andima, sa druge strane, izgleda da regulišu hipoksiju - poveæavanjem kolièine hemoglobina u krvi, odnosno tako što im se krv, drugim reèima, zgušnjava.»
Brðani iz Etiopije su takodje biološki priviknuti na visoke nadmorske visine, ali nauènici još ne znaju taèno kako. Stare narode su privlaèili planinski visovi zbog dobrog lova, uprkos nedostatku kiseonika. To je bio uobièajeni tok ljudske evolucije, koji im je pomogao da prežive.
«Potrebno je kontrolisati upotrebu vatre. Treba da budeš sposoban da zapališ vatru i da je iskoristiš da se ugreješ, a ako se pomeraš, moraš da budeš u stanju da je poneseš sa sobom. Druga stvar koja ti treba za normalan život je odeæa. Ne samo da se ogrneš, da prebaciš preko sebe neku životinjsku kožu, nego ti treba odeæa koja æe uspešno da te odbrani od teških uslova na visokim nadmorskim visinama. Kada je reè o odeæi, prve igle i alati potrebni da se napravi ozbiljnija odeæa, pojavili su se upravo u vreme kada je poèelo pomeranje na veæe nadmorske visine na Tibetu», objašnjava Mark Aldenderfer.
Dokazi upuæuju na to da su se ljudi, umesto da odbacuju život u planinama zbog teških uslova - prilagoðavali biološki. Ova teorija bi uskoro mogla da se dokaže zahvaljujuæi DNK analizama, koje bi mogle da pokažu da su koreni tog prilagoðavanja - genetski.