Krivicom vlade, njegovom stanovništvu preti glad. Ljudska prava i vladavina zakona zamenjeni su samovoljnom upravom. Mnogi hrabri gradjani Zimbabvea i dalje govore protiv nasilja, korupcije i loše uprave, koje su prinudjeni da trpe. Predstavnik amerièkog Državnog sekretarijata Rièard Bauèer je izjavio da je zatvaranje dnevnika Tribjun ”najnoviji u nizu napada na slobodu štampe i pristup nezavisnim informacijama u Zimbabveu.“
”Do toga je došlo nakon pokušaja vlade da pooštri kontrolu nad upotrebom Interneta, prošlogodišnjeg prinudnog zatvaranja nezavisnog dnevnika Dejli njuz i tekuæeg zatrašivanja, maltretiranja i proganujanja nezavisnih novinara“, rekao je Bauèer.
Novinari nisu jedini koje vlada u Zimbabveu pokušava da uguši. Muzièari imaju teškoæe da snime protestne pesme. A kada to uspeju, piše u jednom èlanku u Vašington postu, ”te pesme se nikada ne emituju na radio stanicama, jer je vlasnik svih tih stanica vlada“. Tomas Mapfumo je gradjanin Zimbabvea koji se 2002. godine preselio u Sjedinjene Države, jer je strahovao za sebe i svoju porodicu. Danas, kaže gospodin Mapfumo: ”pokušavate ljudima da kažete istinu o onome što se dešava u njihovoj zemlji, a neko pokušava da vas uæutka“.
Borba u Zimbabveu ne vodi se zbog stranih vrednosti i stranih interesa. Ona se vodi zbog potrebe te zemlje da se vrati demokratiji i vladavini zakona, koje je uživala tokom prvih petnaest godina nezavisnosti. Gradjanima Zimbavea su uskraæene njihove slobode, a njihove ekonomske prilike su proæerdane. Njihovu revoluciju izdali su upravo neki od njenih autora.