Amerièki zvaniènici objavili su da snimci sa kamera za nadgledanje i dokumenti na osnovu kojih je Bušova administracija pooštrila mere bezbednosti u Vašingtonu, Njujorku i Nju Džersiju, datiraju iz 2000-te i 2001. godine – a sekretar za unutrašnju bezbednost Tom Ridž, rekao je danas u Njujorku da je vlada procenila da je objavljivanje informacija i podizanje nivoa pripravnosti zbog moguæih teroristièkih napada – bilo od suštinske važnosti.
Ridž je na konferenciji za novinare ponovio da je “uz poveæane mere bezbednosti teroristima mnogo teže da ostvare svoje ciljeve”.
Istovremeno, nije potvrðeno da li pojedinci koji su prikupljali informacije o kljuènim finansijskim institucijama u Njujorku, Vašingtonu i Njuarku u državi Nju Džersi, i dalje borave na tlu Sjedinjenih Država.
Ridž je rekao da nema nagoveštaja da su se teroristi inflitrirali u institucije koje je Sekretarijat za unutrašnju bezbednost naznaèio kao moguæu metu napada.
Nema informacija ni o tome da su se teroristi svojevremeno infiltrirali u Svetsku banku, jer po reèima portparola Svetske banke, Dejne Milverton, veæina informacija o planovima napada na tu instituciju potièe iz 2001. godine i u potpunosti je zastarela.
Bušova administracija tvrdi da deo dokumentacije datira od januara ove godine i istovremeno odbacuje optužbe da je podizanje nivoa pripravnosti – politièki motivisano.
Sve informacije, meðu kojima su fotografije, skice i druga dokumentacija o važnim finansijskim centrima u Americi - shodno navodima zvaniènika Bijele kuæe - naðene su kod Muhameda Kana, koji je polovinom jula uhapšen u Pakistanu.
Policija je u Vašingtonu, najavila postavljanje kontrolnih punktova u blizini svih državnih institucija – poput Konresa, zgrada više sekretarijata, kao i objekata Svetske Banke i Meðunarodnog monetarnog fonda.
Najavljeno je da æe na kontrolnim punktovima metodom sluèajnog izbora biti pregledana vozila, a da æe na svim metro stanicama u blizini znaèajnijih institucija biti rasporeðena policija sa psima.
Odluci da se u gradu postavi 14 kontrolnih punktova usprotivili su se gradski zvaniènici, istièuæi da bi takva akcija mogla da pošalje pogrešnu poruku stanovništvu i svim posetiocima amerièke prestonice.