U Iranu nije bilo demonstracija povodom pete godišnjice istorijskih pro-demokratskih protesta na Teheranskom univerzitetu. Zašto? Vlada je poslala poruku studentima i svima drugima koji se zalažu za slobodu govora u Iranu: svako ko pokuša da obeleži tu godišnjicu ove godine biæe pritvoren, kažnjen ili nešto gore od toga.
9. jula, 1999. godine više od dvadeset pet hiljada ljudi širom Irana uèestvovalo je u studentima predvodjenim protestima, podstaknutim napadom policije i civilnih ekstremista na male, mirne demonstracije u krugu univerziteta, održane prethodnog dana. Protesti širom zemlje predstavljali su najveæe politièke demonstracije u Iranu od islamske revolucije 1979. godine. Iranska vlada je odgovorila oštrim merama protiv disidenata. Kako kaže proterani iranski aktivista za ljudska prava Lahdon Buromond, svi zahtevi demonstranata su ignorisani:
”Uloženi su zahtevi za oslobodjenje svih politièkih zatvorenika, ukidanje specijalnih sudova, pravo na sudski proces, slobodu štampe, ukidanje diskriminacije prema ženama, poštovanje medjunarodne konvencije protiv muèenja zatvorenika.... U osnovi, ni jedna od ovih reformi nije sprovedena, i zbog toga je pro-demokratski pokret stao na stanovište da ovaj režim nije u stanju da se reformiše iznutra“.
Predsednik Džordž Buš je rekao da æe ”režim, ukoliko iranski verski lideri ne ispune ove demokratske zahteve iranskog naroda, izgubiti svoj legitimitet“.
”Iranci, kao svi drugi narodi, imaju pravo da biraju sopstvenu vladu i odredjuju sopstvenu sudbinu, a Sjedinjene Države podržavaju njihove aspiracije da žive u slobodi“, rekao je amerièki predsednik. Širom Bliskog istoka, ljudi zahtevaju da se autoritarne uprava zamenjuju demokratijom i poštovanjem ljudskih prava. ”I dalje stojimo uz iranski narod,“ rekao je predsednik Buš, ” i pozivamo vladu te zemlje da poštuje volju svog naroda i da njemu odgovara za svoje odluke“.