Evropski parlament je odobrio nominaciju bivšeg portugalskog premijera Hosea Manuela Barosa za sledeæeg predsednika Evropske komisije - izvršnog tela Evropske unije. Barosa su prošlog meseca jednoglasno nominovali lideri 25-èlanog bloka. On æe prvog novembra na tom položaju zameniti Romana Prodija.
Hose Manuel Baroso, umereni konzervativac, bio je drugi kompromisni kandidat za šefa svakodnevnih operacija Evropske unije, pošto je Britanija uložila veto na kandidata kojeg su podržavale Francuska i Nemaèka, dok je Francuska odbacila britanskog kandidata. Ipak, ovaj 48-godišnji Portugalac, koji je ranije ovog meseca podneo ostavku na položaj premijera u svojoj zemlji, dobio je dobre ocene kao graditelj konsenzusa i komunikativni poznavalac više jezika, u vreme rastuæeg skepticizma o tome da li je tešnja evropska integracija dobra stvar. Na sastanku u francuskom gradu Strasburu, Evropski parlament mu je pružio ugodnu veæinu, jer je 413 delegata glasalo za njegovu nominaciju, a 251 protiv. Blok desno od centra u parlamentu, koji ima više poslanièkih mesta no ijedna druga grupa, veæinom je glasao u njegovu korist, kao i liberalne demokrate iz centra. Bivši premijer Portugalije je takodje dobio podršku mnogih britanskih i španskih socijalista. Medjutim, veæina socijalista, skupa sa zelenima i komunistima, glasala je protiv njega, navodeæi kao razlog njegovu podršku Sjedinjenim Državama tokom rata u Iraku kao i èinjenicu da je uveo stroge mere ekonomske štednje u Portugaliji, tokom dvogodišnjeg mandata na položaju premijera. Na konferenciji za štampu nakon potvrde nominacije, Baroso je izjavio da æe pokušati da premosti razlike u stavovima sa onima koji su se protivili njegovoj nominaciji.
Baroso je rekao da æe pokušati da izgradi koaliciju voljnih kako bi se unapredila evropska integracija i dodao kako oèekuje da æe pronaæi sledbenike takve politike medju ljudima levice, desnice i centra. Prema njegovom gledištu, ukoliko evropski politièari i dalje razmišljaju u smislu levice i desnice, oni time reskiraju da podele pro-evropske snage. Lideri bloka su odobrili prošlog meseca ustav Evropske unije, ali taj dokument tek treba da bude ratifikovan u nacionalnim parlamentima, ili na referendumima, da bi stupio na snagu. Ukoliko samo jedan zemlja bude glasala protiv ustava, on æe morati da bude napušten. Novi predsednik komisije æe takodje morati da se bori protiv pritiska velikih zemalja Evropske unije dok bude birao ostala 24 èlana komisije, po jednog iz svake èlanice. Francuska i Nemaèka su insistirale da najviši položaji koji se tièu donošenja politièkih odluka treba da budu dodeljeni njihovim gradjanima. Baroso je rekao da æe sam odluèivati o tome ko æe dobiti koji položaj, dodavši kako želi da treæinu komesara Evropske unije èine žene.