Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src="http://www.caingram.info/Croatia/Pix/Croatia_map.jpg">Prošlog meseca Hrvatska je proslavila 14. godišnjicu nezavisnosti - 2004-07-10


Dok su u prošlosti posetioci Dubrovnika dolazili i odlazili, u današnje vreme mnogi žele da ostanu. Oèekujuæi da æe za manje od deceniju Hrvatska postati èlanica Evropske unije, veliki broj stranih investitora ulaže u imovinu na njenoj obali i okolnim ostrvia. Cene nekretnina, i skoro svega ostalog, naglo su skoèile, izazivajuæi izvesno nezadovoljstvo stanovništva prema Evropskoj uniji i slobodnoj tržišnoj ekonomiji.

«Evropska unija je jedna velika mešavina. Najbolji Hrvati æe napustiti Hrvatsku i otiæi u druge zemlje, dok æe stariji Englezi, Francuzi i Nemci zauzeti jadransku obalu».

Te navodno poslednje reèi Stipe Šuvara, nedavno preminulog bivšeg šefa Komunistièke partije Jugoslavije i osnivaèa nove Socijalistièke radnièke partije, bile su objavljene u hrvatskom nedeljniku Nacional. Ivo Pukaniæ predsednik Upravnog odbora medijske grupe NCL , koja je vlasnik tog magazina, kaže da je njihovo poslednje istraživanje javnog mnjenja pokazalo da je raniji entuzijazam medju Hrvatima za uèlanjenje u Evropsku uniju znaèajno opao.

«Pre dve godine moj odgovor na to pitanje bio bi da sto odsto hrvatskih gradjana želi da udje u Evropsku uniju, ali sada mislim da je takvih manje od pedeset procenata».

Pukaniæ smatra da danas mnogi Hrvati veruju da bi bilo bolje da odluke o svojoj zemlji donose samostalno, umesto da poštuju pravila Evropske unije. Ekonomista Branka Ružiæ iz Zagreba je jedna od njih.

«Verujem da Hrvatska poseduje ekomomske i ljudske resurse sa kojima može da napravi prosperitetnu zemlju. Hrvati poèinju da shvataju šta bi moglo da znaèi uèlanjenje u Uniju. Na primer, bezukusna, masovno proizvedena hrana, iz drugih evropskih zemalja zamenila bi zdravije domaæe proizvode. Jeftina elektronika preplavila bi rafove prodavnica, a cene nekretnina bile bi nedostupne proseènim gradjanima».

Branka Ružiæ dodaje da su radnici, od kako je Hrvatska krenula u tranziciju pre deset godina, izgubili zaštitu svojih sindikata. Oni mogu da budu otpušteni u svako doba ako se ne svidjaju svom šefu, što se desilo njenoj koleginici Romini Veljaèi pre dve godine. Ipak, Veljaèa kaže da ju je privatizacija osposobila da poène svoj biznis i sada ona radi mnogo bolje.

U Hrvatskoj se pred sudovima vodi veliki broj gradjanskih parnica oko vlasništva nad zemljom. Nedostatak dokumentacije èini kupovinu i prodaju nekretnina komplikovanom. Zbog toga se Romina Veljaèa specijalizovala za pomaganje kupcima i prodavcima oko neophodne papirologije.

Mario Kopiæ, politièki analitièar i filozof iz Dubrovnika, kaže da pravni sistem u Hrvatskoj još uvek nije uredjen, ali da æe morati da se promeni pre ulaska u Evropsku uniju. A onda æe èlanstvo omoguæiti druge beneficije, kao što su nova radna mesta. Hrvatska ekonomija, bazirana u velikoj meri na turizmu, poèela je da raste u 2000. godini i dostigla je 5% u 2002., ali je procent nezaposlenosti porastao za više od 10 odsto. Kopiæ istièe da u ujedinjenoj Evropi, Hrvatska ne može da ostane sama.

«Mi ne treba da budemo ni euroforièni ni euroskeptièni. Mi treba da budemo eurokritièni i u svakom sluèaju svi treba da budemo eurokreativni».

A to je ono što veæina Hrvata želi. Opšti utisak je da sa pogledom poštovanja prema prošlosti , ta država odluèno koraèa ka buduænosti.

XS
SM
MD
LG