Linkovi

<img align=left border=1 width=60 hspace=8 src="http://thm-ar1r2.search.vip.scd.yahoo.com/image/321518739">Amnesti internešenel: UNMIK i KFOR nisu zaštitili prava manjinskih zajednica - 2004-07-08


Povodom izveštaja razgovarali smo sa saradnicom Amnesti internašonala, Šon Džouns, koja je istraživala okolnosti martovskog nasilja u kojem je ubijeno 19 i ranjeno preko 900 ljudi, uništen veliki broj kuæa i verskih objekata, dok se oko 4,000 izbeglih ljudi još uvek nije vratilo svojim kuæama:

Amnesti najviše zabrinjava odsustvo plana i koordinacije od strane medjunarodnih faktora na Kosovu tokom martovskog nasilja.

Džouns:“Bili smo veoma iznenaðeni zbog nepripremljenosti UNMIK-a i KAFOR-a da spreèe nasilje ili ga efikasno uguše. Jedan od najvažnijih zadataka Unmika i Kafor-a je pružanje zaštite manjinskim zajednicama na Kosovu. Takoðe smo zabrinuti zbog toga što razlièite jedinice u sastavu KAFOR-a razlièito tumaèe mandat Kafora, kao što je to bio sluèaj nemaèkih i francuskih bataljona tokom martovskog nasilja. Tamo gde su jedinice KAFOR-a štitile manjine, ljudi nisu bili prinuðeni da napuštaju svoje kuæe i bilo je mnogo manje razaranja. No, u drugim podruèjima kao što je prizrenski, srpskim žiteljima nije pružena nikakva zaštita. Ni kuæe ni spomenici nisu saèuvani. Francuski vojnici, na primer, nisu zaštitili selo Svinjare, tako da su svi srpski žitelji odatle pobegli i danas žive kao raseljena lica u severnoj Mitrovici.”

Razlièito je reagovala i lokalna albanska vlast.

Džouns:“Nasilje nedaleko Prištine u Èaklovici, koje je besnelo dva dana, zaustavljeno je vrlo je brzo nakon što se pojavio premijer Redžepi. S druge strane, u nekoliko opština svedoci navode da su lokalni zvaniènici ili sami uèestvovali u nasilju i raspirivali ga ili nisu ništa preduzeli da se ono prekine. Amnesti internašonal je zatražio da u mestima gde su se vlasti priklonile nasilju, budu sprovedene istrage i detaljno ispita umešanost i pasivnost lokalnih vlasti u vreme nasilja.”

Amnesti se takoðe zalaže da rezultati interne istrage UNMIK-a budu objavljeni kako bi se saznalo zbog èega je KAFOR promašio i izbegle sliène situacije u buduænosti. Šon Džons podseæa na prošlogodišnji izveštaj Amnesti internašonela o položaju manjina na Kosovu u kojem je upozoreno da na nastavak etnièkih tenzija najviše utièe nerešavanje velikog broja sluèajeva kršenja ljudskih prava tokom NATO kampanje i u prvim mesecima posle kampanje 1999:

Džouns:“Još uvek nije poznata sudbina na hiljade Albanaca nestalih tokom rata. Nije poznata ni sudbina preko hiljadu Srba i pripadnika drugih etnièkih zajednica kao što su Romi, Turci, Bošnjaci koji su oteti odmah po završetku kampanje NATO-a. Sve dok se ti sluèajevi ne razreše, poverenje nije moguæe izmeðu dve zajednice ne mogu . Pitanje konaènog statusa takoðe utièe na napetosti. Dve strane razlièito gledaju na ishod tog pitanja i podjednako strepe šta æe se dogoditi. Zbog svega toga smo i preporuèili zemljama Evropske Unije da ne sprovedu prisilnu repatrijaciju na Kosovo jer u sadašnjim uslovima ne postoji ni potpuna sloboda kretanja, niti su škole i bolnice dostupne, a moguænosti zaposlenja su krajne skromne. Kako se bude približavao datum za rešavanje statusa Kosova, verujem da æe napetosti ponovo poèeti da rastu. Veoma je važno da UNMIK i KAFOR budu spremni.”

U meðuvremenu, Amnesti internešonal preporuèuje uvoðenje civilne komande nad snagama KAFOR-a radi bolje koordinacije kao i pojaèani napor meðunarodne misije na izgradnji meðuetnièkog poverenja na Kosovu.

XS
SM
MD
LG