Kompjuterskom mrežom internet u svakom trenutku s kraja na kraj sveta prolaze bilioni podataka, koji do korisnika stižu brzinom zavisnom od propusne moæi mreže.
Polazeæi od èinjenice da je lakše i brže kupovati novine na obližnjem kiosku nego da ih svi kupuju u štampariji, dva nemaèka i jedan amerièki nauènik sada su smislili kako da ubrzaju prenos podataka, uz pomoæ Darvinove teorije o prirodnoj selekciji.
Pošto popularne sajtove istovremeno poseæuje veliki broj korisnika, oni kažu da bi provajderi mogli da razviju naèine za privremeno uskladištenje tih sajtova na bližim lokacijama, što bi skratilo veze i poveæalo brzinu prenosa.
Baterije privremenih, takozvanih ”keš memorija,“ mogle bi da automatski menjaju svoj sadržaj u zavisnosti od potreba koje se javljaju u njihovom segmentu mreže. U svrhu eksperimenta, nauènici su konstruisali simulator interneta u kome su na svakoj važnijoj raskrsnici postavili ”keš memoriju,“ a zatim kreirali algoritme koji su registrovali protok podataka i automatski odredjivali šta bi trebalo zapamtiti, a šta odbaciti.
Oni algoritmi koji su se pokazali kao najbolji u ubrzavanju protoka iskorišæeni su za razmnožavanje novih generacija algoritmova.
Taj proces može da se produžava beskrajno, postepeno poveæavajuæi efikasnost sistema. U testu sa 300 simuliranih raskrsnica, pokazalo se da sistem omoguæava dvostruko veæu brzinu protoka podataka. (Ðorðe Putiæ)