Istraživanje sprovedeno na šest hiljada amerièkih vojnika, pokazuje da skoro jedna petina onih koji su se vratili iz Iraka, pokazuje znakove anksioznosti, depresije ili post traumatskog stresa. To je skoro dvostruko više u odnosu na stanje pre rasporedjivanja trupa. U Avgnistanu, gde su sukobi manje žestoki, istraživanje pokazuje da su problemi sa mentalnim zdravljem manje naglašeni, odnosno ne mnogo veæi od stanja pre rasporedjivanja trupa. Manja je verovatnoæa da amerièki vojnici u Avganistanu budu napadnuti ili ranjeni, ili da ubiju ili rane protivnike, nego što je sluèaj u Iraku. Vojni psiholog, potpukovnik Karl Kastro, kaže da je psihološka patnja vojnika, srazmerna obimu sukoba koje su iskusili, i da nije uvek povezana sa politièkim kontekstom rata.
«Uèešæe u borbi je jedan od kljuènih preduslova za razvoj znakova ili simptoma post-traumatskog stresa. Razlika izmedju onih koji su bili u Iraku i onih koji su bili u Avganistanu je jednostavno razlika izmedju tipova iskustva u borbama koje su iskusili».
Kastro kaže da je njegov èlanak prvi koji uporedjuje psihološko stanje amerièkih vojnika pre uèešæa u borbama, i ubrzo nakon njihovog povratka.
«Mi nikada nismo obavili ovakvo istraživanje. Ovi rezultati jasno, precizno i razumljivo pokazuju nivo i tip mentalnih problema koje su naši vojnici ispoljili pre, tokom i nakon borbi.»
Kastro kaže da je mentalno stanje današnjih vojnika slièno onom iz prethodnih ratova. Medjutim, pošto ovo istraživanje tretira vojnike mnogo ranije nego što je to sluèaj sa prethodnim ratovima, on kaže da je još uvek prerano praviti direktno poredjenje. Bostonski psihijatar Džonatan Šej, koji se specijalizivao za probleme vojnih veterana, koji su traumatizovani u borbama, izrazio je nadu da æe amerièka vojska pružiti više informacija.
«Nadam se da æe oni nastaviti da prate ljude koje su do sada posmatrali, i nakon što oni napuste službu. Zato što je to deo gde su podaci veoma potrebni».
Istraživanje, koje je objavljeno u èasopisu NEW ENGLAND JOURNAL OF MEDICINE, sugeriše da bi amerièka vojska morala da nastavi da se bori protiv oseæanja sramote koje je povezano sa mentalnim zdravljem. Istraživanje pokazuje da æe oni koji imaju psihijatrijski problem èesto izbegavati da zatraže pomoæ, misleæi da to znaèi da su slabi ili da bi mogli da budu kažnjeni. Potpukovnik Kastro objašnjava da vojska mnogo više brine o mentalnom stanju na terenu, ali se takodje nada da æe psihološka analiza postati deo redovnog zdravstvenog pregleda vojnika.